ЗАШТО НЕКИ ОБОЖАВАЈУ ПИВО, А ДРУГИ НЕ МОГУ НИ ДА ГА ПРОБАЈУ Одговоре крију гени, али и пољупци
Усна дупља је дом за гомилу бактерија, гљивица и вируса, а сви они су познати као орални микробиом. По разноврсности он је други највећи у организму, одмах иза оног у нашим цревима.
Ови микроорганизми насељавају различите делове уста, зубе, језик, десни и унутрашњост образа. Управо тамо, где имају идеалне услове за живот захваљујући пљувачки, стабилној температури и влажности.
Микробиом уста почиње да се формира одмах након рођења, али се током живота мења под утицајем исхране, хигијене, окружења и блиских контаката са другим људима.
Занимљиво је да истраживања показују како се током пољупца од десетак секунди може пренети око 80 милиона микроорганизама, па партнери који се често љубе, временом развијају сличан орални микробиом.
Док жваћемо храну, бактерије у устима разлажу поједине састојке и истовремено ослобађају молекуле који појачавају или мењају укус. Другим речима, оне могу да утичу на оно што осећамо на језику.
Ипак, њихов утицај има и своје границе, а стручњаци наглашавају да микробиом може да допринесе укусу у нашим устима, али није једини и главни фактор.
Главну реч ипак воде гени
Много већи утицај имају наши гени. Око четвртине људи спада у такозване "супертастере", особе које имају више папила на језику. Због тога много интензивније осећају, нарочито горке укусе.
Поред тога, одређене гени утичу на то како доживљавамо поједина једињења. Зато је некима пиво изузетно горко, док другима има благ укус.
Ту је и састав пљувачке, условљен генима. Она садржи протеине који могу да промене начин на који доживљавамо горчину или опорост хране и пића богатих танинима, попут црног вина или чаја.
Стога, следећи пут када чујете некога како говори како не воли укус чоколаде, сетите се да врло вероватно нема исти доживља. Самим тим ни гене или микробиом у устима.
