ЗАШТО ПАПА ОПЕТ НОСИ ЦРВЕНЕ ЦИПЕЛЕ? Лав XIV вратио се традицији коју је папа Фрања избегавао, ево и зашто
Носио их је Јован Павле Други, избегавао Фрања, а Лав Четрнаести их враћа у Ватикан – ево симболике иза најнеобичнијег модног детаља католичког поглавара.
Католичка црква је добила новог поглавара – амерички кардинал Роберт Превост изабран је за папу и носиће име Лав XIV. Током његове прве појаве у јавности пажњу нису привукле само поруке јединства и наде, већ и – црвене ципеле.
Наизглед необичан детаљ, али дубоко укорењен у црквеној симболици, овај комад обуће већ вековима прати понтификални протокол. Многи се питају – зашто баш црвене?
Црвена боја: Крв, мучеништво и жртва
У католичкој традицији црвена боја симболизује мучеништво, Христову патњу и распеће. Црвене ципеле представљају крв проливену од стране Исуса Христа, али и свих светаца који су живот дали за веру.
Папине ципеле нису модни додатак, већ теолошка изјава – подсећање на жртву и позив на понизност. Нарочито су се истицале током богослужења, када су папе носиле и црвене плаштове и огртаче.
Ко је носио црвене ципеле, а ко их одбио?
Папа Бенедикт XVI био је познат по својој посвећености традицији, па је редовно носио класичне црвене кожне ципеле, често ручно израђене у Ватикану. Његове ципеле постале су готово култни модни симбол тог доба.
Насупрот њему, папа Фрања је одмах по избору одбио црвене ципеле и задржао црне ортопедске ципеле које је носио као надбискуп Буенос Ајреса. Тај потез протумачен је као његов став према једноставности и одбацивању луксуза. Чак и када је његово тело било изложено јавности после смрти, обучен је у скромне црне ципеле.
Папа Јован Павле II, према појединим изворима, волео је бордо кожу, а амерички магазин Esquire тврди да је често носио и смеђе мокасине, чиме је уникатно спојио духовно и лично.
Да ли ће Лав XIV вратити црвену обућу у Ватикану?
С обзиром на то да је нови папа Американац и да долази из реда који је наклоњен симболици, многи верују да ће Лав XIV обновити праксу ношења црвених ципела. Његов први наступ то већ наговештава.
Црвена обућа тако поново постаје не само традиција, већ и политичка порука – о чврстини вере, континуитету и спремности да се носи тежина функције.
