ЗНАТЕ ЛИ КАКО ЈЕ ШОПСКА САЛАТА ДОБИЛА ИМЕ? Ево ко су заправо Шопи и одакле је овај кулинарски хит
За почетак треба рећи да је шопска салата традиционално јело балканске кухиње и да је као своје национално јело највише истичу Бугари, али и Македонци, Срби, као и поједини Турци и Грци.
Са друге стране, њена популарност шира је од простора нашег полуострва. О томе сведочи и чињеница да је 2014. на такмичењу које је организовао Европски парламент, управо шопска салата изабрана за најпопуларније национално јело Европе.
Шопска салата се сматра наслеђем Шопа, припадника јужнословенских племена које је током средњег века насељавало централне делове Балканског полуострва.
Према Јовану Цвијићу, Шопи или Шопови су живели на простору западне Бугарске, истрочне Македоније, југоисточне Србије, као и на малом делу данашње Грчке. Кажу да је “шопски дијалекат” крајем 19. века био спона између српског и бугарског језика, пише istorijskizabavnik.rs.
Феликс Каниц у свом путопису “Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века” каже да “Шопови живе на територији балканског превоја Гинци до јужно од Софије”.
Ово становиштво бавило се сточарством. Лето је проводило у својим катунима или бачијама истерујући овце на пашу и у својој исхрани највише користило млечне производе, а пре свега сир. Можда баш у овој чињеници треба тражити зачетак приче о чувеној салати.
Под најездом Турака, Шопи су се селили и временом мешали са другим балканским народима, а пре свега Бугарима, Србима и Македонцима. Највећи број њих данас је прихватио национални идентитет ових народа, мада још увек има и оних који памте корене и изјашњавају се као Шопи.
Највећи део шопске популације данас живи у западној Бугарској. Софија се сматра за средиште овог подручја. Код нас, према попису из 2022. године, у Србији живи 256 Шопа.
А што се шопске салате тиче, њу данас као своје јело понајвише присвајају Бугари, мада ће вам на југу и југоистоку Србије, нарочито у босилеградском крају, рећи како је ово позната салата настала управо код њих.
