- Током тог прегледа се свакако анализирају лабораторијски налази, као што су крвна слика, шећер, урин, хормони штитасте жлезде и остале анализе уколико пацијенткиња болује од одређених хроничних болести. Поред тога се мере тежина, крвни притисак и остали параметри. Следећи ултразвучни преглед би подразумевао преглед у првом триместру, када се ради дабл тест или анализа слободне ћелијске ДНК. У првом триместру је акценат на скринингу хромозопатија – објашњава др Илинчић.
Према његовим речима, неопходан је и ултразвучни преглед у другом триместру трудноће са акцентом на процени морфологије плода и са поновном анализом лабораторијских налаза, крвне слике, шећера, урина, евентуално ОГТТ теста. Следећи прегледи су у трећем триместру трудноће, кад се такође ради ултразвучни преглед, где се прати динамика раста плода, количина плодове воде, стање постељице, кардиотокографија, као и поновна контрола лабораторијских налаза.
- Не постоји консензус о број прегледа у трећем триместру, али сваки преглед нам је од значаја. После самог термина порођаја, препоручујемо чешће контроле, у зависности од потребе – напоменуо је др Иличић.
Како наводи, ултразвучни преглед није свемогућ у откривању аномалија плода, сам апарат поседује своја ограничења. Откривање аномалија зависи и од саме обучености оператера, положаја плода и тренутка прегледа, јер различите аномалије ће се појавити у различитом гестацијском добу. У првом триместру се ради скрининг на аномалије, ради се ултразвучни преглед, са мерењем дебљине вратног набора, али и осталих параметра који су повезани са већом учесталошћу феталних аномалија.
- Такође, може да се ради дабл тест, који се односи анализу хормона плаценте, као што су слободни хумани хорионски гонадотропин и плазма протеин А. Дабл тест има слабију стопу детекције хромозомопатија, у односу на савремене тестове у виду одрђивања слободноћелијске ДНК плода у крви мајке. Стопа детекције слободноћелијске ДНК, иако висока, има своје лимите, у зависности на које хромозомопатије се односе, па је у одређеним случајевима потребно урадити и инвазивни пренатални скрининг на аномалије, као што су биопсија хорионских чупица, амниоцентезу или кордоцентезу – објашњава др Илинчић.
- Предуслови за добар исход трудноће и здраву бебу су свакако редовне гинеколошке контроле, здрав начин живота, поштовање препорука од стране надлежног специјалисте, у случају потребе узимања редовне терапије, и на крају и сам успешан порођај – закључује др Илинчић.
У савременој перинатолошкој пракси постоје препоруке за неопходне прегледе, контроле и лабораторијске анализе током трудноће. Ултразвучне контроле, као и друге анализе, као што су неинвазивни пренатални скрининг, амниоцентеза, кордоцентеза, су допринеле повећању стопе детекције хромозомопатија плода, смањењу компликација и лошег исхода трудноће, односно смањењу стопе морталитета и морбидитета мајки и новорођенчади.
Превенција зависи и од самог узрока нежељеног тока и компликација у трудноћи. У превенцији могу бити укључени како гинеколози, тако и остали специјалисти у зависности од поремећаја који се утврде у трудноћи.
Приредила: Љубица Петровић
