Тако је, рецимо, установљено да свакодневна конзумација авокада током једне недеље смањује ниво укупног холестерола чак 17 одсто. Он такође снижава ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и повећава ниво доброг (ХДЛ).
Влакна која се налазе у целим житарицама, као што су смеђи пиринач или зобене пахуљице, регулишу ниво укупног холестерола у крви, смањујући тако ризик од настанка срчаних болести. Зобене пахуљице се најчешће једу за доручак, али у њима се може уживати у било којем делу дана или се могу додавати у готово сва јела.Особе старије од 65 година, које свакодневно користе маслиново уље, имају чак 41 одсто мањи ризик од срчаног удара. Међутим, иако је здраво, треба бити умерен јер је оно и даље извор калорија.
Орашасти плодови су савршена грицкалица и међуоброк. Све врсте су здраве, али ипак предњаче бадеми и ораси. Бадеми су одличан извор витамина Е и влакана, док су ораси међу најбољим изворима омега 3 масних киселина, које смањују ниво лошег холестерола у крви и ризик од кардиоваскуларних болести.И масна риба, попут лососа, туне или сардине, одличан је извор омега 3 масних киселина. Стручњаци препоручују масну рибу два пута недељно да бисмо смањили ризик од срчаних болести. Она смањује хроничне упале у телу, ниво триглицерида и повећава ниво доброг холестерола.
Само једна кашичица цимета дневно може смањити скупљање масти у крвним судовима, а тиме и ризик од таложења плака у артеријама. Такође, смањује ниво лошег холестерола чак четвртину.Зелени чај је одличан извор катехина, спојева који снижавају ниво холестерола у крви. Тај чај доприноси здрављу срца тако што смањује ризик од гојазности и дијабетеса типа 2, а може смањити и ризик од настанка различитих врста канцера.
Због високог нивоа калијума и фолне киселине, спанаћ ефикасно регулише крвни притисак. Само једна порција дневно може смањити ризик од срчаног удара 11 процената. Спанаћ, као и све друге врсте зеленог лиснатог поврћа, треба да постану део свакодневног менија.
Љ. Петровић
