БИСТАР УРИН НЕ ЗНАЧИ ОБАВЕЗНО ДА СУ БУБРЕЗИ ЗДРАВИ Лекари откривају шта заиста треба да проверите

Међутим, не постоји одређена боја урина која поуздано показује колико добро бубрези раде. Урин може изгледати сасвим нормално чак и када је њихова функција озбиљно ослабљена, а одговор дају анализе крви и урина, не поглед у WC шољу.

Боја урина може да пружи одређене информације о хидратацији и укаже на присуство крви, пигмената или других промена. Ипак, на њу утичу и храна, лекови, витамини и количина унете течности, због чега се болест бубрега не може дијагностиковати само на основу изгледа урина.

Да ли бистар урин значи да бубрези не раде добро?

Готово безбојан или веома светao урин најчешће значи да је особа унела доста воде или друге течности. Може се јавити и код појачаног мокрења, узимања диуретика или одређених поремећаја способности бубрега да концентришу урин.

Тврдња да бистар урин значи да бубрези више не могу да филтрирају штетне материје није тачна. Боја урина не показује директно колико је отпадних материја остало у крви.

Жуту боју урину даје пигмент који се назива урохром, односно уробилин. Што је урин концентрованији, боја је обично тамнија. Зато тамножути урин најчешће указује на недовољан унос течности, док светлија боја говори да је урин разређенији.

Ни потпуно бистар урин није увек пожељан. Ако је такав стално, а особа истовремено веома често мокри и осећа изражену жеђ, требало би проверити могуће узроке, међу којима могу бити превелики унос течности, дијабетес или одређени поремећаји рада бубрега.

Које промене боје могу бити упозорење

Црвен, ружичаст или урин боје чаја може указивати на присуство крви, али боју могу да промене и цвекла, бобичасто воће, неки лекови и други пигменти. Крв у урину не мора увек да буде видљива голим оком, па се често открива тек лабораторијском анализом.

Смеђ или веома таман урин може да се јави због:

јаке дехидратације;
присуства крви;
обољења јетре и повећане количине билирубина;
појединих лекова и намирница;
озбиљног оштећења мишића, односно рабдомиолизе.

Код рабдомиолизе се из оштећених мишића ослобађа миоглобин, протеин који може да потамни урин и оштети бубреге. Тамносмеђ урин који се појави након интензивног физичког напора, повреде, дуготрајног притиска на мишиће или уз изражен бол, оток и слабост мишића захтева хитну лекарску процену.

Замућен урин чешће се повезује са уринарном инфекцијом, кристалима или другим променама него са самим отказивањем бубрега. Упадљиво пенушав урин који се понавља може да укаже на присуство протеина, што је један од могућих раних знакова оштећења бубрега. Неколико мехурића насталих због брзог млаза урина, међутим, обично није разлог за забринутост.

Урин може изгледати нормално и када су бубрези оштећени

Хронична болест бубрега често се развија без јасних симптома. Особа може нормално да мокри и да не примећује никакву промену боје, иако бубрези постепено губе способност да правилно филтрирају крв.

Зато се функција бубрега процењује лабораторијским анализама. Међу најважнијима су:

креатинин у крви;
процењена гломеруларна филтрација, односно eGFR;
албумин и креатинин у урину, односно њихов однос;
комплетна анализа урина.

Један резултат обично није довољан за постављање дијагнозе хроничне болести. Налази се посматрају током времена, уз податке о крвном притиску, дијабетесу, терапији и другим могућим узроцима оштећења.

Особе које имају дијабетес, висок крвни притисак, болести срца, породичну историју болести бубрега или су старије животне доби требало би да разговарају са лекаром о редовним контролама, чак и када немају тегобе.

Могу ли оштећени бубрези да се опораве?

Одговор зависи од врсте, узрока и тежине оштећења.

Акутно оштећење бубрега настаје нагло, током неколико сати или дана. Могући узроци су тешка дехидратација, озбиљна инфекција, велики пад крвног притиска, блокада мокраћних путева, рабдомиолиза или дејство појединих лекова и контрастних средстава.

Ако се узрок брзо открије и уклони, функција бубрега може делимично или потпуно да се врати. Неким пацијентима је током опоравка потребна привремена дијализа. Тешко или дуготрајно акутно оштећење ипак може оставити трајне последице и повећати ризик од хроничне болести бубрега.

Хронична болест бубрега траје најмање три месеца и најчешће подразумева промене које се не могу потпуно поништити. Ипак, контролом крвног притиска и шећера у крви, одговарајућом терапијом, престанком пушења и избегавањем лекова који могу да оштете бубреге могуће је успорити напредовање болести.

Лекове против болова из групе нестероидних антиинфламаторних лекова, као што су ибупрофен, диклофенак и напроксен, особе са болестима бубрега не би требало да узимају на своју руку. Не треба самостално прекидати прописану терапију нити нагло повећавати унос воде, јер код узнапредовале бубрежне или срчане слабости превише течности такође може бити штетно.

Када треба одмах потражити помоћ

Хитна лекарска процена потребна је ако се појаве:

нагло смањена количина урина или потпуни престанак мокрења;
крв или тамносмеђа боја урина;
изражени отоци ногу, лица или целог тела;
отежано дисање;
јака слабост, поспаност или конфузија;
упорно повраћање;
јак бол у слабинама;
таман урин праћен болом и слабошћу мишића.

Према подацима Националне фондације за бубреге, болест бубрега најчешће нема видљиве знаке у урину и једини поуздан начин да се открије јесте одговарајуће тестирање.

Зато нормална боја урина није гаранција да су бубрези здрави, као што ни промењена боја не значи аутоматски да они отказују.

Еклиника.телеграф