ДОКТОР ИВАНОВ ТВРДИ ДА ЈЕ ОВО НАЈБОЉА ЕНЕРГИЈА ЗА МОЗАК Оснивач Вегетаријанског удружења у Новом Саду издваја две намирнице

Никада није јео месо и рибу, а његове савете о здрављу пажљиво слушају многи. У свом најновијем обраћању, др Иванов је истакао кључне принципе који могу допринети дуговечности и квалитетном животу у емисији Зелена учионица.

Један од кључних елемената здравог живота јесте правилан сан. Др Иванов истиче колико је важно да се одлази на спавање у одговарајуће време:

"Увече треба да легнемо на време, посебно деца и омладина у пубертету. Важно је да легну пре 22, 23 часа. Кад на време легнемо, наспаваћемо се, синтетисаће се мелатонин и он ће заједно са хормоном раста да регенерише наш мозак и цео организам", рекао је доктор.

Шта треба јести током дана?

Први оброк у дану не треба прескакати, а најбоље је започети га природним шећерима.

"Ујутру чим устанемо треба да укључимо мозак. Како? Па тако што ћемо му дати енергију. Најбољи извор енергије за наш мозак и цео организам су мед и воће. Наш мозак ради искључиво на глукозу. Зато, деца не треба да оду у школу нити ми да почињемо било шта да радимо, а да нисмо унели природне, непрерађене угљене хидрате који се налазе у меду, воћу, интегралним житарицама."

Поред правилне исхране, др Иванов препоручује да се на посао иде бициклом или пешке, јер се тако постиже двоструки ефекат – обављамо обавезе и истовремено се рекреирамо.

Данашњи начин живота захтева много седења, што може бити погубно по здравље.

"Ако радимо неки седећи посао, треба да будемо свесни да се након 3-4 сата седења, 80% мозга инхибише – искључи. Треба да прекинемо то седење и гледање у екран или папире и да се 5-10 минута разгибамо. Мозак ће се тако поново активирати и све те послове урадићемо ефикасније."

Др Иванов саветује да се сваког дана пронађе бар 45 до 60 минута за физичку активност, као и време за боравак на сунцу, нарочито ујутру и пред залазак сунца. 

"Тада је сунце у нашем видокругу, витамин Д ће се синтетисати, али још важније, мелатонин и серотонин."

Када дође време ручка, идеалан избор су махунарке, док вечеру, према речима др Иванова, треба прескочити. Поред исхране и физичке активности, он наглашава и важност менталног здравља, посебно у односима с људима.

"Изолација и усамљеност, неспретност у комуникацији с другим људима, токсичнија је по наше здравље од дуванског дима."

Он упозорава и на негативан утицај претеране употребе технологије код деце:

"Ми деци од 7 година нећемо дати марихуану, али им дајемо један други токсин који је опаснији од марихуане. А то је претерана употреба електронских средстава и друштвених мрежа. То је по децу токсичније од пушења марихуане."

Према његовим речима, кључно је да користимо технологију на паметан начин, али да се посветимо реалним односима и људима око нас. "Ми из односа са другим људима црпимо највише среће и животне радости."

Др Иванов наглашава да здрав живот не захтева радикалне промене, већ постепено усвајање здравих навика – довољно сна, природне исхране, физичке активности и емоционалне стабилности.