Шокантан утицај хране коју свакодневно једемо на шећер у крви: Да ли једна порција пиринча делује као 10 кашичица шећера?

Већина људи приликом куповине и припреме оброка обраћа пажњу искључиво на калорије, али стручњаци упозоравају да је гликемијски индекс (ГИ) много важнији фактор за здравље и контролу телесне тежине.

Гликемијски индекс мери колико брзо одређена храна подиже ниво шећера у крви. Када унесемо намирнице са високим ГИ, тело реагује наглим лучењем инсулина, што дугорочно може довести до инсулинске резистенције, гојазности и дијабетеса типа 2.

Како би просечном човеку приближили ове податке, стручњаци за јавно здравље превели су утицај угљених хидрата у лако разумљиву меру – кашичице обичног белог шећера од 4 грама:

• Басмати пиринач (150g): Иако се сматра здравијом опцијом, има ГИ 69 и утиче на глукозу као чак 10.1 кашичица шећера.
• Кувани бели кромпир (150g): Са високим ГИ од 96, изазива ефекат једнак 9.1 кашичици шећера.
• Воћни сокови и житарице: Чист сок од јабуке (200ml) или порција корнфлекса (30g) подижу шећер као 8 до 8.5 кашичица шећера.
• Хлеб од мекиња и интегралног јечма: Упркос влакнима, порција од 30g делује на крв као 4.8 до 5.5 кашичица шећера.

„Људи су често изненађени када виде да кувани кромпир или пиринач изазивају већи скок шећера од неких слаткиша. То не значи да ове намирнице треба потпуно избацити, већ да морамо пазити на количине и комбинације са протеинима и здравим мастима,” истичу нутриционисти.

На другој страни спектра налазе се намирнице са минималним утицајем:

• Броколи (80g): Са ГИ 54 утиче на крв са свега 0.2 кашичице шећера.
• Јаја (60g): Због готово потпуног одсутства угљених хидрата имају ГИ 0 и нулти утицај на скок глукозе.

Разумевање гликемијског индекса кључно је за све који желе стабилну енергију током дана, без изненадних напада глади и пада концентрације.

Сдедећи пут када планирате оброк, размислите о томе колико „прикривеног шећера” заправо уносите кроз традиционалне прилоге и пажљиво комбинујте храну за дугорочно здравље.