КАФА НИЈЕ УВЕК СПАС ЗА ГЛАВОБОЉУ Једна навика може да изазове мигренски напад

Научници сматрају да одговор зависи од количине и учесталости конзумирања кофеина, али и од индивидуалне осетљивости особе.

Однос кофеина и мигрене је сложен и изазива различите реакције

Кофеин и мигрена имају прилично сложен однос. Овај стимуланс налази се у кафи, чају, чоколади, енергетским и појединим другим напицима, али и у неким лековима против болова, а особе са мигреном могу потпуно различито да реагују на њега.

Некима шоља кафе током напада помогне да бол ослаби, док други управо кофеин препознају као један од могућих окидача главобоље. Проблем може да се појави и када особа која свакодневно пије кафу нагло прекине ову навику, јер и одвикавање од кофеина може да изазове главобољу.

Да ли кофеин помаже код мигрене и како делује на бол

Кофеин може да има аналгетско дејство и зато се налази у појединим комбинованим лековима који се користе против главобоље и акутног напада мигрене. Такође може да појача дејство неких аналгетика, па његова улога у терапији није ограничена само на ефекат који има када га уносимо кафом или другим напицима.

Раније се дејство кофеина код мигрене често објашњавало његовом способношћу да сужава крвне судове. Мигрена се, међутим, данас посматра као сложено неуролошко обољење и промене ширине крвних судова нису довољне да објасне како настаје мигренски напад. Један од важних механизама деловања кофеина повезан је са аденозином, супстанцом која учествује у бројним процесима у нервном систему. Кофеин блокира аденозинске рецепторе, а на тај начин може да утиче на пренос бола и друге процесе који имају улогу током напада мигрене.

Кофеин може да побољша и деловање одређених лекова против болова. Због тога се налази у неким комбинованим препаратима, али то не значи да је већа количина кофеина аутоматски боља нити да ће свакој особи са мигреном донети олакшање.

Најновије истраживање открива када кофеин може да буде проблем

Систематски преглед објављен у мају 2026. године у часопису BMC Neurology анализирао је 19 студија о повезаности кофеина и мигрене. Међу њима је било девет студија пресека, седам студија Менделове рандомизације и три кохортне студије, а генетске анализе укључивале су податке више од милион људи.

Резултати показују да однос између кофеина и мигрене није једноставан. Умерен и уобичајен унос кофеина углавном није био повезан са већим просечним оптерећењем мигреном, док су нагло одвикавање или велики акутни унос код неких особа могли да покрену напад.

Једна проспективна студија укључена у овај преглед пратила је 98 одраслих особа и показала да једна до две порције напитака са кофеином дневно нису биле повезане са већом вероватноћом мигрене истог дана. Код већег уноса уочена је другачија слика, па су аутори систематског прегледа закључили да ефекат зависи од дозе, уобичајених навика и индивидуалне осетљивости.

Генетске студије донеле су још занимљивији резултат, јер је генетска предиспозиција ка већем уносу кафе или кофеина била повезана са мањим ризиком од мигрене, посебно мигрене са ауром. Овакав резултат ипак није препорука људима да пију више кафе како би спречили мигрену, а аутори наглашавају да су потребна додатна квалитетна проспективна истраживања.

И новији стручни прегледи указују на двоструку улогу кофеина код главобоље. Његов ефекат зависи од дозе, времена конзумирања, индивидуалне осетљивости и врсте главобоље, па иста количина код једне особе може да помогне, а код друге да допринесе појави симптома.

Кофеин може да покрене мигрену, али и његово нагло избацивање

Кофеин може да буде окидач мигрене код одређеног броја људи, али не постоји разлог да га свака особа са мигреном аутоматски избаци из исхране. Много је корисније пратити сопствени образац главобоља и проверити да ли се напади понављају после већег уноса кофеина или након промене уобичајене количине.

Посебно је важна чињеница да и нагли престанак конзумирања кофеина може да изазове главобољу. Када особа свакодневно пије кафу или на други начин уноси кофеин, нервни систем се прилагођава његовом присуству, па изненадно смањење количине може да изазове симптоме одвикавања. Главобоља је један од најпознатијих симптома одвикавања од кофеина, али могу да се појаве и умор, поспаност, проблеми са концентрацијом, раздражљивост и мучнина. Код особе која већ има мигрену нагла промена свакодневне количине кофеина може да буде и окидач мигренског напада.

Управо зато особа која свакодневно уноси већу количину кофеина не би требало нагло да га избаци ако сумња да јој погоршава главобоље. Постепено смањивање уноса може да умањи могућност појаве симптома одвикавања, а код честих мигрена план смањења корисно је ускладити са лекаром.

Како да откријемо да ли нам кофеин помаже или изазива мигрену

Један од практичних начина јесте вођење дневника главобоље у који ће особа уписивати време почетка напада, његово трајање и интензитет, али и количину кофеина коју је тог дана унела. Корисно је бележити и време када је попијена кафа, количину сна, коришћене лекове и друге могуће окидаче мигрене.

Тек посматрањем података током дужег периода може да се уочи образац. Код једне особе напади могу чешће да се појављују након неколико кафа, док код друге проблем може да настане викендом када прескочи јутарњу кафу коју током радне недеље редовно пије.

Посебан опрез потребан је код лекова против болова који садрже кофеин. Иако такви препарати могу да буду корисни код акутне главобоље, њихова честа употреба може да допринесе главобољи услед прекомерне употребе лекова, па често посезање за аналгетицима захтева разговор са лекаром.

Шта је најважније за особу са мигреном?

Особа која нема постављену дијагнозу мигрене, а има понављане јаке главобоље, такође би требало да се обрати лекару. Хитна медицинска процена потребна је када се изненада појави веома јака главобоља или када главобољу прате слабост дела тела, поремећај говора или свести, висока температура, укочен врат или други нови неуролошки симптоми.

Најновији подаци зато не дају једноставан одговор да ли је кафа „добра“ или „лоша“ за мигрену. За особу која има мигрену важније је колико кофеина уноси, колико је тај унос уједначен и да ли промене количине имају препознатљиву везу са њеним нападима.

(eKlinika.rs)