Лед или топао облог? ЛЕКАРИ ОТКРИВАЈУ ШТА ТРЕБА СТАВИТИ НА БОЛНО МЕСТО Није свеједно

 Међутим, лед и топлота немају исту улогу: хладноћа може да ублажи бол непосредно након повреде, док топлота углавном има више смисла касније, када акутна фаза прође и када се јаве укоченост и напетост околних мишића.

Облоге нису лек, али има ситуација када могу да помогну

Повреда кости може да буде обична контузија, односно нагњечење, али и напрслина или потпуни прелом. Јак бол, оток и модрица могу да се појаве код више врста повреда, па само на основу интензитета бола није увек могуће да проценимо да ли је кост сломљена.

Због тога је важно да облоге не посматрамо као начин лечења прелома. Ако постоји сумња на прелом, приоритет су преглед, одговарајућа дијагностика и имобилизација када је потребна, док хладноћа може да послужи првенствено за контролу бола.

Хладне облоге после повреде кости: За шта нам заправо служи лед

Непосредно после акутне повреде хладна облога може да смањи осећај бола јер снижава температуру површинских и дубљих ткива и успорава провођење нервних импулса. Хлађење такође доводи до промена локалног протока крви и може да утиче на процесе повезане са отоком, мада савремена истраживања показују да ефекат леда на оток и сам процес зарастања није тако једноставан како се некада сматрало.

У пракси то значи да хладну облогу можемо да користимо као краткотрајну помоћ против бола након ударца или друге акутне повреде, укључујући период док чекамо медицинску процену ако постоји сумња на прелом. Лед, међутим, неће „наместити“ сломљену кост нити убрзати срастање прелома.

Хладна облога не треба директно да додирује кожу. Лед или хладан пакет треба обмотати танком тканином, а хлађење примењивати у кратким интервалима, јер дуготрајно или прекомерно излагање хладноћи може да оштети кожу и друга ткива.

Када не треба стављати топлу облогу на свежу повреду

Топлота делује другачије од хладноће: повећава локални проток крви, утиче на еластичност меких ткива и може да смањи осећај укочености и мишићног спазма. Управо због тога топла облога углавном није први избор непосредно након акутне повреде праћене отоком, подливом и израженим болом.

Посебно нема смисла загревати место могућег прелома у покушају да се бол „разбије“ пре него што се утврди шта је повређено. Ако је екстремитет деформисан, изразито отечен, веома болан или особа не може нормално да га користи или оптерети потребна је медицинска процена, а не експериментисање са топлотом.

Треба обратити пажњу и на температуру саме облоге. Превише врућа облога може да изазове опекотине, а ризик је већи код људи који имају смањену осетљивост коже или проблеме са циркулацијом.

Када топла облога може да буде корисна након повреде или прелома

Топлота може да добије своје место касније током опоравка, када акутни оток и запаљенска реакција више нису главни проблем и када лекар процени да је примена топлоте одговарајућа. После периода имобилизације зглобови могу да буду укочени, а мишићи око повређеног подручја напети и ослабљени, па контролисана топлота неким људима може да олакша покрет и смањи осећај укочености.

Систематски преглед и мета-анализа истраживања локалне примене топлоте код мишићно-коштаних проблема пронашли су непосредне повољне ефекте на бол, физичку функцију, опсег покрета и укоченост. Аутори су, међутим, нагласили велику хетерогеност студија и углавном нејасан ризик од пристрасности, па ни топлоту не треба представљати као терапију која сама решава последице повреде.

Код особе која се опоравља од прелома важна је још једна разлика: топлота може да утиче на околне мишиће и мека ткива, али не „загрева кост да би брже срасла“. Темпо зарастања прелома зависи од врсте и места прелома, стабилности фрагмената, прокрвљености, година, општег здравственог стања и других фактора.

Шта каже наука: Хладноћа може да смањи бол, али лед није чудотворна терапија

Хлађење акутних повреда толико је укорењено у пракси да се често подразумева да постоје веома јаки докази за његове бројне ефекте. Систематски преглед који је обухватио осам ранијих систематских прегледа и 50 рандомизованих клиничких студија закључио је да криотерапија може безбедно да се користи код мишићно-коштаних повреда, али је сигурност доказа за акутни бол и повреде била релативно ниска.

Још новији систематски преглед и мета-анализа 28 рандомизованих контролисаних студија о криотерапији након операција мишићно-коштаног система пронашао је мала смањења интензитета бола у непосредном, кратком и средњем периоду. Међутим, ефекти на бол били су испод унапред дефинисане границе клинички значајне разлике, док су докази о смањењу отока и побољшању функције били ниске поузданости.

То је важна порука и за свакодневну употребу леда: најреалнији разлог да ставимо хладну облогу јесте краткотрајно ублажавање бола, а не претпоставка да што више хладимо повреду, то она брже зараста. Савремени преглед литературе о криотерапији код акутних повреда такође наглашава да, осим аналгетског ефекта, нема доказа из студија на људима да хлађење спречава секундарно оштећење ткива или побољшава регенерацију.

Ако сумњамо на прелом, важније је шта не треба да радимо

Јак бол након пада или ударца, брзо настао оток и модрица, деформитет, немогућност ослањања на ногу или коришћења руке, као и бол који се изразито појачава при покушају покрета могу да побуде сумњу на прелом. Ако се кроз кожу види кост, постоји отворена рана изнад могућег прелома, екстремитет изгледа деформисано или део тела испод повреде постане блед, хладан или утрнуо, потребна је хитна медицинска процена.

Повређену руку или ногу не треба насилно исправљати нити покушавати да се кост „врати на место“. Хладна облога преко тканине може привремено да ублажи бол док се чека помоћ, али ни хладна ни топла облога не могу да замене дијагностику и правилно збрињавање прелома.

Најједноставније правило зато гласи: код свеже повреде хладноћа може краткотрајно да помогне против бола, док топлота своје место пре свега има касније, код укочености и напетости меких ткива, када акутна фаза прође. Ако постоји могућност да је кост напукла или сломљена, важније од избора између хладног и топлог јесте да се повреда правилно процени и лечи.

(еКлиника.рс)