Лекар упозорава: ПОПУЛАРНИ ЛЕКОВИ ПРОТИВ БОЛОВА МОГУ БИТИ ОПАСНИ Ево ко је у највећем ризику

Према писању портала Mirror, људи морају бити свесни да ови често коришћени лекови могу довести до чирева и опасних крварења уколико се узимају неконтролисано и без лекарског надзора.

Др Марк Портер, лекар опште праксе, за The Times је нагласио озбиљност ситуације, позивајући се на податке који показују размере проблема.

Шокантна статистика

Објавио је забрињавајуће податке:
 

„Крварење из желуца и горњег дела пробавног система је опасно стање које, према ревизији коју је водио тим са Универзитета у Оксфорду, резултира са најмање 60.000 болничких пријема годишње. Отприлике једна од десет погођених особа никада се не врати кући.“

Реферисао се на студију објављену у часопису Gut, која је анализирала исходе између 2007. и 2022. године. Студија је показала колико је пацијената који су доживели крварење узимало лекове, било на рецепт или у слободној продаји, који су „могли да узрокују или погоршају проблем“.

„Готово половина од 5.141 пацијента анализираног у ревизији била је на неком облику лека који погоршава крварење, попут ниске дозе аспирина, клопидогрела, те антикоагуланаса варфарина и апиксабана. Један од 14 пацијената узимао је нестероидни противупални лек (НСАИЛ) – лекове попут ибупрофена, напроксена или уобичајене дозе аспирина који се користе за лечење бола и артритиса, а који могу изазвати чиреве и крварење“, појаснио је др Портер.

Више од проблема са желуцем

Док су многи који узимају лекове за разређивање крви свесни ризика од крварења, др Портер сматра да премало људи схвата колико опасни могу бити нестероидни противупални лекови.

„НСАИЛ лекови одговорни су за отприлике трећину свих болничких пријема изазваних нуспојавама лекова, што заузврат чини око петину свих болничких кревета. И не ради се само о крварењу из пробавног система – НСАИЛ могу изазвати срчане ударе, мождане ударе и оштећење бубрега“, упозорава он.

Механизам деловања који ублажава болове (инхибиција простагландина) истовремено слаби природну одбрану желуца од сопствене желудачне киселине, што доводи до иритације, чирева, крварења, па чак и перфорације.

Ко је у највећем ризику?

Иако су ризици за већину људи мали, др Портер истиче да би неке групе требало да буду посебно опрезне. Лекари често уз овакве лекове прописују и терапију за заштиту желуца (попут омепразола), али она ризик само смањује, не уклања га у потпуности.

Посебно опрезни треба да буду:

сви који узимају ниске дозе аспирина или антикоагулансе (варфарин, апиксабан);

особе склоне пробавним сметњама, горушици и/или са историјом чира на желуцу или дванаестопалачном цреву;

особе са срчаном слабошћу и хроничном бубрежном болешћу;

сви старији од 65 година који не узимају заштиту за желудац.

Шта користити и на шта пазити?

Др Портер саветује избегавање аспирина у потпуности, осим ако вам га није изричито препоручио лекар.

„Ако имате главобољу или вас боли колено, парацетамол је вероватно безбеднији од ибупрофена. Повремено узимање нестероидних противупалних лекова вероватно вам неће наудити ако не спадају у ризичне групе. Међутутим, ако вам је лек против болова потребан редовно, посаветујте се са својим лекаром“, закључује он.

За крај, упутио је важно упозорење: док повраћање крви нико неће игнорисати, ранији знак споријег крварења из горњег дела пробавног система — црна столица налик катрану (мелена) — понекад може проћи непримећено.
„Ако вам се то дешава, молим вас, одмах потражите медицинску помоћ.“

Нет.хр