НОВЕ ТЕРАПИЈЕ ЗА ЛУПУС СТИЖУ И У СРБИЈУ Ево који лекови су доступни пацијентима и коме највише помажу

Системски еритемски лупус је мултисистемска аутоимуна болест непознате етиологије. То значи да лупус може да захвати бројне органе и ткива и да се испољи клиничком сликом са широким спектром симптома и знакова. Болест је често праћена црвенилом у облику лептира у пределу лица.

Нажалост, некада је тешко пронаћи терапију која ће највише одговарати пацијенту и није сигурно да ће лек који је од велике помоћи једном пацијенту бити добар и за другог. Савремени лекови који контролишу теже облике лупуса све су доступнији пацијентима, али с друге стране и ови лекови могу бити праћени тешким нежељеним реакцијама.

Добра сарадња пацијента и лекара од суштинске је важности за квалитетну контролу болести.

Нови лекови омогућавају прецизније лечење

Могуће је да прође и неколико година док пацијент и лекар не пронађу комбинацију лекова која најбоље контролише болест. Кортикостероиди и имуносупресивни лекови деценијама су били једине опције лечења лупуса.

Ови лекови помажу, али могу имати нежељене ефекте који у великој мери утичу на квалитет живота. Лупус је аутоимуна болест и контролише се имуносупресивном терапијом која у суштини сузбија имуни систем, због чега организам постаје осетљивији на инфекције.

Нови лекови за лупус нуде више могућности – циљају специфичне делове имуног система и омогућавају прецизније лечење.

Анифролумаб, воклоспорин и белимумаб су најновије терапије које су доступне за лечење системског еритемског лупуса, наводи др Ернест Вина, реуматолог из Banner – University Medicine. Неки од ових лекова доступни су и пацијентима у Србији, али лекари упозоравају да су поједини под додатним праћењем, што значи да се и даље прикупљају подаци о њиховој безбедности.

Анифролумаб

Анифролумаб је биолошки лек који блокира интерферон типа I, протеин повезан са упалом код лупуса. Помаже да се имуни систем умири, али не и да се потпуно искључи.

Намењен је одраслим особама са умереним до тешким облицима болести и примењује се као интравенска инфузија сваке четврте недеље. Омогућава бољу контролу симптома, посебно кожних и зглобних, као и мању потребу за стероидима.

У Србији је под додатним праћењем. Може изазвати озбиљне алергијске реакције и друге нежељене ефекте, због чега је неопходно редовно праћење.

Воклоспорин

Воклоспорин је новији лек за лупусни нефритис, облик болести који захвата бубреге. Делује тако што блокира ензим који подстиче упалу у бубрежном ткиву.

Користи се у комбинацији са другим лековима и сматра се да штити бубреге и смањује ризик од тешких компликација попут дијализе или трансплантације. Одобрен је и у Европи и у САД, али носи ризик од инфекција и поремећаја функције бубрега.

Белимумаб

Белимумаб је биолошки лек који делује на Б ћелије имуног система које производе штетна антитела код лупуса.

Доступан је и у Србији и под додатним је праћењем. Намењен је деци старијој од пет година и одраслима, а примењује се инфузијом или недељним ињекцијама. Помаже у контроли болести, смањује потребу за стероидима и штити бубреге.

Да ли ове терапије лече лупус?

Лекари истичу да ови лекови представљају велики напредак, али не и коначан лек за лупус. Болест је доживотна и терапија не делује исто код свих пацијената.

Нове терапије се најчешће користе као допуна постојећем лечењу, а кандидати су пацијенти код којих болест није добро контролисана, они са честим погоршањима или захваћеним бубрезима.

Побољшања се понекад јављају тек након неколико месеци, уз редовне контроле и лабораторијске анализе.

Лекари наглашавају да се терапија никада не сме прекидати без консултације са здравственим радником.

Еклиника.Телеграф