ПРВЕ ДВЕ ГОДИНЕ ДЕТЕТА ВАЖНЕ ЗА ЦЕО ЖИВОТ Научници упозоравају на последице конзумирања шећера у раном детињству

Прве две године живота обично повезујемо са растом, развојем говора и првим корацима. Међутим, ново истраживање отвара много дугорочније питање: може ли количина шећера којој је дете изложено још у мајчиној утроби и током најранијег детињства да утиче на здравље мозга више од пола века касније?

Анализа података готово 65.000 људи показала је да је ограничен унос шећера током трудноће и прве две године живота био повезан са 23 одсто мањим ризиком од деменције. Kод особа које су касније оболеле, дијагноза је у просеку постављена 2,6 година касније. Ипак, студија не доказује да шећер у најранијем добу непосредно изазива деменцију нити да његово избегавање може да спречи болест. Она показује повезаност коју тек треба додатно истражити.

Истраживачи са Универзитета за науку и технологију у Хонгконгу искористили су јединствен тренутак из британске историје. Током и након Другог светског рата шећер је у Великој Британији био рационализован, односно грађани су могли да купе само ограничену количину. Када је рационализација укинута у септембру 1953. године, просечна потрошња шећера веома брзо се готово удвостручила, са приближно 41 на око 80 грама дневно по особи. То је истраживачима омогућило да упореде здравље људи који су рођени непосредно пре и након укидања ограничења. За анализу су коришћени подаци 64.737 учесника пројекта УK Биобанк. 

Учесници су подељени према томе да ли су смањеној доступности шећера били изложени још пре рођења и током прве године, до навршене друге године или јој нису били изложени, јер су рођени након укидања рационализације. Њихова просечна старост на почетку праћења била је 55 година, а медицинска документација праћена је до 15 година.

Ризик од деменције био је мањи, а дијагноза постављена касније

Након што су у обзир узели старост, пол, повишен крвни притисак, дијабетес и друге здравствене факторе, истраживачи су установили да су особе изложене ограниченој доступности шећера од периода пре рођења до прве године имале 21 одсто мањи ризик од деменције. Kод оних који су у таквим условима живели од периода пре рођења до навршене друге године ризик је био 23 одсто мањи у односу на људе рођене након укидања ограничења. Ако се деменција ипак развила, дијагноза је у групи са мањом изложеношћу шећеру постављена у просеку 2,6 година касније. Резултати студије објављени су у медицинском часопису Неурологy, часопису Америчке академије за неурологију.

Разлике су пронађене и на снимцима мозга

Мањи број учесника имао је и снимке мозга. Kод особа које су током најранијег живота биле изложене ограниченој доступности шећера забележен је већи укупан волумен сиве масе и мање хиперинтензитета беле масе. Хиперинтензитети беле масе су промене које се виде на магнетној резонанци и могу да буду повезане са оштећењем малих крвних судова мозга, старењем, можданим ударом и когнитивним пропадањем. Њихово присуство, међутим, само по себи не значи да ће особа развити деменцију.

Могуће објашњење резултата јесте да исхрана у најранијем животном периоду утиче на развој метаболизма, крвних судова и мозга. Ранија истраживања заснована на истом „природном експерименту“ повезала су ограничен унос шећера током првих 1.000 дана живота и са мањим ризиком од дијабетеса типа 2 и повишеног крвног притиска у одраслом добу. Оба стања уједно представљају факторе ризика за деменцију. То је, ипак, само једно од могућих објашњења. Нова студија није утврдила биолошки механизам који би доказао да је управо шећер одговоран за забележене разлике.

Истраживачи нису знали колико је шећера сваки учесник појединачно уносио као беба нити колико га је његова мајка конзумирала током трудноће. Изложеност су процењивали на основу датума рођења и тога да ли је у том периоду рационализација још била на снази. Људи рођени четрдесетих и педесетих година одрастали су у другачијим условима од данашње деце. Разликовали су се начин исхране, време увођења немлечне хране, здравствена заштита, животне навике и бројне друге околности које су могле да утичу на каснији ризик од деменције.

Зато ово није доказ да би избацивање шећера у прве две године смањило ризик сваког детета за тачно 23 одсто. Реч је о релативној разлици између група на нивоу популације, а не о личној прогнози за појединачно дете.

Не говори се о шећеру из мајчиног млека и целог воћа

Порука студије није да бебама треба ускраћивати угљене хидрате нити природне шећере из нутритивно важних намирница. Мајчино млеко и млечна формула садрже лактозу, док цело воће садржи природне шећере заједно са влакнима, витаминима и другим корисним састојцима. Kада стручњаци саветују ограничавање шећера код мале деце, мисли се пре свега на додате и слободне шећере у слаткишима, кексу, заслађеним кашама, десертима, соковима и другим заслађеним напицима.

Америчка академија за педијатрију саветује да се деци млађој од две године не нуде храна и пиће са додатим шећером. Уместо сокова предност имају вода, млеко у складу са узрастом и цело воће. Светска здравствена организација такође препоручује да се у периоду од шестог до 23. месеца избегавају намирнице богате шећером и заслађени напици.

Нова студија не даје родитељима гаранцију да ће дете које не једе слаткише бити заштићено од деменције. Она, међутим, додатно указује да првих 1.000 дана, од зачећа до приближно другог рођендана, може бити важан период за здравље много касније у животу. Ограничавање додатог шећера у том узрасту већ се препоручује због правилне исхране, здравља зуба, развоја укуса и смањења ризика од прекомерне телесне масе. Могућа дугорочна корист за мозак сада представља још један занимљив траг, али не и коначан доказ.

Телеграф