САВЕТ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД ДЕМЕНЦИЈЕ Више кретања уместо пуно неактивног седења
Свакодневно седење по неколико сати може да буде штетно за тело и мозак, међутим истраживање научника са шведског Института Каролинска сугерише да активности попут плетења или решавања слагалица, уместо бесциљног листања друштвених мрежа или пасивног гледања екрана помаже у неутралисању неких негативних ефеката седентарних навика.
Научници са анкетирали 20.811 одраслих Швеђана, већином жена старих између 35 и 64 године, о њиховој недељној физичкој активности и времену проведеном у ментално активном и ментално пасивном седењу, преноси НБЦ њуз. Прво су учеснике испитали 1997. године, а затим су их поново пратили 19 година касније како би проценили ризик и стање деменције.
Седентарно понашање, дуга седења, лежања или полулежећи положај, повезани су са главним факторима ризика за деменцију, попут високог крвног притиска, болести срца, дијабетеса и гојазности, рекао је Матс Халгрен, главни истраживач на Институту Каролинска и аутор студије. Међутим, активност мозга је кључни елемент у заштити од тих оштећења. „Мозак функционише попут мишића”, рекао је он. У анкети, ментално активно седење укључивало је канцеларијски рад, седење на састанку, као и плетење и шивење. Активности попут решавања слагалица на рачунару сматране су интелектуално стимулативним. Гледање ТВ-а или слушање музике док седите рачунало се као ментално пасивно понашање.
У студији која је објављена у American Journal of Preventive Medicine, учесници који су више времена проводили у ментално пасивном седењу имали су знатно већи ризик од развоја неке врсте деменције у будућности, рекао је Халгрен.
Користећи статистички модел, истраживачи су предвидели како промене у менталној активности утичу на ризик од деменције: додавање једног сата ментално активног понашања док се седи смањује ризик од деменције за четири одсто, замена једног сата ментално пасивног понашања са активним смањује ризик за седам процената, комбиновањем физичке активности, попут ходања, са ментално активним понашањем, смањује ризик за 11 одсто. Студија има ограничења пошто је почетна анкета спроведена пре готово три деценије, када паметни телефони, друштвене мреже и бескрајно листање нису постојали. Ранија анализа је показала да старији људи могу да имају когнитивне користи од коришћења телефона, али се мање зна о њиховом утицају на децу и младе. Према Халгреновим речима, чак и ако се технологија променила, “путање које утичу на деменцију су фундаментално исте данас као и пре 30 година”. Његов савет за смањење ризика од деменције је једноставан: „Смањите седење и више се крећите”.
