Плате директора огледало државе

Ако желимо веће плате нашим запосленима да би били мотивисанији, продуктивнији, морамо за почетак да поштено „снимимо“ ко колико треба да зарађује, а где је сад. Такође, да уведемо вредновање рада и сходно томе, напредовање, изјавила је у интервјуу „Дневнику“ потпредседница Владе и министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички дајући своје виђење важности нацрта закона о платама који чека да прође Владу и стигне у Скупштину Србије. Очекивања су да се то деси у овом мандату парламента.

Када је област толико битна, зашто се оволико касни са законом?



– Занимљиво је да на нешто што се није урадило 20 година, имамо велико нестрпљење када каснимо неколико дана или месеци. Дуг је пут био до овог нацрта. Претеча овог закона је била спремљена још летос као један јединствен закон. Када схватите да је овај закон огледало свега што је нарушено у односима у систему јавне управе и да један део не можете да поправите док то не урадите и са другим, онда промените тактику и кренете са реалнијем сценаријом. 



Како смо доспели на најнижу лествицу, односно овако урушени систем?



– Деведесетих година, када су се финансије, односи и дисциплина урушили, грађани су се сналазили како су умели пошто нису могли да живе од својих плата. Однос зарада је нарушен како од политичке снаге и утицаја неких интересних група, тако и у зависности да ли је природа посла била таква да је дозвољавала сналажење. Зато сада лекари имају мање плате него што би требало, али неретко радно време искористе за приватан посао. То је случај и у још неким секторима. Стога не можемо да кренемо у поправљање односа зарада, без да се озбиљније посветимо и мерењу учинка запослених, колико и колико квалитетно раде током радног времена. Овај закон предвиђа да ће зараде зависити и од тога.



Звучи далеко тренутак када ће се омогућити веће плате лекарима, просветарима ...?



– Спровођење овог закона омогући ће нам да видимо ко има и колики, приоритет при повећању зарада, али колико ће брзо зараде моћи да расту не зависи од овог закона, већ од буџетских могућности. Закон поставља јасне принципе система, јасне кораке како ће се уређивати плате на даље, и што је најважније одмах обезбедити транспарентност. Без трансперентности систем неће моћи даље да се уређује. Знате, свако види оно што нема и шта неко други има, а не види обратно - оно што он има, а други нема. Брзина прилагођавања на нове, веће, али и усклађеније зараде, зависиће од расположивих средстава у буџету, које опет зависе од продуктивности и уређености наше земље. 



Говорило се да овај закон о платама не желе они који се плаше транспарентне зараде Ипак, највише је “заболело“ то што су јавна предузећа, односно њихови директори, изузети из њега?



Она нису изузета, већ просто не припадају ту.



Како то мислите?



– Чињеница је да неуређене плате у јавним предузећима показују да имамо проблем са њиховом неодговорношћу, да им је најпотребнија озбиљна реформа. Али плате у њиховом случају су симптом проблема, који се не решава прописивањем плата већ бољим надзором над њиховим пословањем и унапређивањем њиховог корпоративног управљања. Нигде се у нормалним тржишним економијама плате у јавним предузећима не уређују оваквим законом. Јавна предузећа су привреда, а не држава, без обзира што су у државном власништву. Она су на тржишту, чак и кад су монополисти, запошљавају сијасет профила, који се лако пореде са тржиштем, а тешко пословима у држави. Закон о раду, по којем послују, предвиђа да у случају губитка могу да спусте плате на минималац.



Али, се то не дешава.



– Пошто се то не дешава, очигледно је да није проблем у закону који уређује њихове плате, већ у начину на који се њима управља, као и у потреби да се она реструктурирају. На томе раде Министарство привреде и друга ресорна министарства. Управо је нови закон о јавним предузећима пред Скупштином.



Убацили сте функционере извршне власти у закон?



– Да, на том питању, које је отворено у јавној расправи, инсистирала је и Светска банка. Резултат је да ће се сад плате функционера у извршној власти уредити тако да руководиоци не зарађују мање него службеници за чији рад одговарају.



Владимир Ђуричић

 

И  минули рад, боловање, одмор



– Веома је важно у креирању закона који се тиче свих, да сви и учествују. Зато смо отворено и озбиљно приступили јавној расправи о закону о платама у јавном сектору, у више наврата разговарали са социјалним партнерима, стручном јавношћу, независним телима, народним посланицима и другима. И то нам је пракса за сваки закон који смо припремали. Предуслов да га упутим на Владу је био и јасна сагласност Социјално-економског савета – каже Кори Удовички. – Са синдикатима смо се усагласили да закон препозна минули рад као посебан додатак и да се обрачунава накнада плате за боловање и одмор на просечну, а не основну плату.