Капитал тражи обучене раднике

Једноставно, данашње послодавце интересују практична знања и они због тога траже „готове” раднике. Ниво квалификације није само ниво образовања него и ниво стечених вештина, а мали број оних који су данас на евиденцији незапослених може се похвалити практичним знањем да одмах стане за машину или настави започету производњу.

По подацима  сајта за понуду послова „Инфостуд”, на једно радно место у Србији пријави се чак 130 кандидата, од којих већина нема радно искуство и тешко може пронаћи неки пословни ангажман. Сама та чињеница јасно указује – а на то скрећу пажњу и на овом сајту – да су сва искуства вредна јер без њих данас тешко да било која незапослена особа, и поред доказаних квалификација, може добити радно место. Због тога се незапослени и усмеравају на стицање радног искуства па макар то чинили и кроз волонтирање или стажирање за малу или никакву плату.



Многи од преко 700.000 незапослених имају дипломе, било факултетске било средњошколске, али не и практична знања, а за послодавце ништа не значи њихов пристанак да раде за мале плате јер је потребно много времена да они почну да стварају и доносе профит фирми која им је дала радно место. Другим речима, мало је послодаваца који ће инвестирати у Србију само због тога што је радна снага јефтина уколико она нема потребна знања да одмах крене у стварање добити и производњу.



У многим европским државама сама диплома није гарант запошљавања. Послодавце интересује шта запослени зна и може да ради одмах по доласку на радно место, и то је заправо једино што су спремни да плате па је због тога често зарада на таквим радним местима већа од оне коју имају запослени с високим образовањем у државним службама. Управо због тога чак и они који имају факултетске дипломе често раде послове за које оне нису неопходне и битне. То што раде послове за које се нису школовали их не омета у каријерном напредовању на радном месту на којем су и да се додатно усавршавају за нешто што нису студирали. Многи дођу и до пензије радећи нешто што им је одредило тржиште, а не оно што су школавањем желели да постану. 



Велики проблем у Србији је неусклађеност образовања и потреба тржишта рада, али и још дубоко укорењено веровање да је мерило за запошљавање диплома. Нико не може оспорити да је диплома битна и важна за свако занимање, али због лошег образовања она једноставно није довољна. Залуд су уверавања стручњака да се дипломом не доказују стечене вештине, способности и степен самосталности у раду, што је практично све оно што послодавце данас интересује. Велики део кривице у томе сноси и сама држава, која није на време кренула да мења национални оквир квалификација и да га прилагођава тржишним условима и захтевима нових послодаваца.



Љ. Малешевић

 

Образовање пре свега

Због кашњења у промени начина образовања и припреме младих за савремено тржиште рада, Србија наредних година мора убрзано радити на увођењу европског оквира квалификација, који доноси виши ниво самосталности и одговорности школованих кадрова. Мандатар Александар Вучић најављује да ће управо образовање бити важан део његовог експозеа и будућег програма владе, а да суштина реформе у тој области мора да буде прављење моста између едукације и српске економије.



– Не интересује ме каква вам је диплома, већ шта знате, интересује ме умете ли да да поставите ротор у хеликоптер, поправите водокотлић, да напишете тужбу – поручио је Вучић, додајући да о моделу образовања Србија треба да учи од Швајцарске, Немачке, Данске или Аустрије.