Краљ атлета са севера Бачке

се састају и одмеравају снаге борећи се за престижна олимпијска одличја. Име Француза Кубертена је убележено због тога златним  словима у историји светског спорта.

Ипак, у том белом свету мало је познато да је Олимпијада  одржавана и десетак година пре обнављања Игара у Атини, а организовали су је браћа Вермеш, у то време познати велепоседници на Палићу ! „ Спортски живот на Палићу, у периоду од 1880. до 1914. године, слободно можемо назвати златним добом палићког спорта, јер су на Палићу одржаване спортске манифестације, које је рагистровала целокупна спортска јавност”, наводи историчар и професор физичке културе др Бранко Мркић у својој књизи „Почеци спорта на тлу Војводине“. „На тим такмичењима у великом броју учествовали су најистакнутији спортисти Европе, а у исто време су се на њима потврђивали и доказивали врхунским  спортским резултатима први спортисти и такмичари са територије Војводине.”

Професор Мркић даље подсећа на то да су браћа Вермеш – Лајош, Нандор и Бела, основали прво гимнастичко друштво „АЋИЛЛЕС-ЕГYЛЕТ“. Захваљујући томе, а и валиком залагању ентузијасте, касније мецене, такмичара и спортског функционера, најстаријег брата, др Лајоша, у поменутих готово четврт века организују велика мађународна спортска такмичења која су  у јавности добила назив „Палићке олимпијаде“. Прво такмичење је одржано 26. августа 1880. године.



На првој Палићкој олимпијади одржана су такмичења у рвању и атлетици, односно скоку у даљ и бацање кугле, да би већ на следећој, 1881, учествовали и боксери, мачеваоци, спринтери и тркачи на 200 метара, као и маратонци у ходању на 7 километара… Програм такмичења се мењао сваке године, а број такмичара стално повећавао. Палићка олимпијада је била толико значајна да су према њој одређивали термине одржавања сличних тракмичења у Бечу и Будимпешти. То доказује да се олимпијски дух на овој територији јавио пре но што је обновљена Олимпијада у Атини.



Понесен првим успесима Палићке олимпијаде Лајош Вермеш, у то време богати велепоседник, уложио је велика средства у изградњу нових олимпијских објаката. Већ 1884. је изграђена такмичарска стаза елипсастог облика у дужини 250 метара а око ње су подигнуте трибине – „затворена арена“ – прве те врсте у овом делу Европе.

Такмичарима се придружују пливачи, веслачи, велосипедисти (бициклисти) или возачи „гвоздених парипа“, бацачи диска, такмичари у једрењу на води и леду… Само за изградњу нове бициклистичке стазе, опсега 500 метара, Вермеш је потрошио милион форинти а подигао је и нови хотел у којем су учесници такмичења имали бесплатан смештај. Умео је тих лета Палић да привуче и преко 10.000 гледалаца, што је за оно време био недосањан сан и за градове попут Беча и Пеште.



Истовремено са развојем спорта на северу Бачке је и фотографија нашла плодно тло. Отварани су први професионални фотографски атељеи . Имућнији су се аматерски бавили фотографијом па је и богати Лајош Вермеш настојао да своја животна задовољства испуњава фотографисањем. Захваљујући фотографијама из тог времена имамо сјајна сведочанства и о Палићкој олимпијади, њеним  оснивачима, учесницима, победницима, трофејима…

Све се то може данас видети у богатим збиркама Музеја Војводине у Новом Саду, Градског музеја у Суботици и многим другим музејима и архивама, у нашој као и у земљама у окружењу из којих су својевремено, крајем 19. века, спортисти долазили да се такмиче на Палићкој олимпијади.



Боривој Миросављевић