НИНИНЕ МУСТРЕ Информације
Упркос жалопојкама којима смо често сви изложени, а тичу се злоупотребе друштвених мрежа, на њима се појављује огроман број корисних програма. Ја сам рецимо научила много тога о визуелизацији, о опуштању, о томе како да негујем биљке, о концентрацији и о различитим темама, управо захваљујући бесплатним курсевима које сам проналазила на интернету.
На интернету стварно има свега и свачега и потребно је добро промислити уме ли тај ко жели да га користи јасно да разлучи шта је за њега, а шта није. Разлучивање само по себи јесте посебна тема и потребно је доста времена и вежбања да би се њиме овладало. Оно јесте природан дар, али у овако неприродним условима у којима живимо, такви се дарови лако изгубе и све се више ослањамо на нека помагала, али ко жели, тај ће да научи.
Моје преиспитивање у вези са сваком информацијиом, а поготово са сваком одлуком је свакодневно и свеприсутно у мом животу. Врло пажљиво ослушкујем своје тело након хране и течности које уносим у њега, као и након информације коју добијем. Ослушкујем како реагујем и како се осећам, и на основу тих података доносим одлуку о томе да ли ћу у информацију да поверујем и да ли ћу такву храну да наставим да конзумирам. Принцип је једноставан: све оно што производи осећај лакоће, ведрине, живости, то је дакле нешто што подржава мој живот, а све супротно је непожељно у мом животу. Има ту нијанси о којим је тешко говорити posеbnno у информацијама, јер обитавају у димензијама које су речима још увек недоступне. Зато је добро да се међусобно дружимо и заједно преиспитујемо ко има каква знања и сазнања и шта од тога заиста и коме може да користи.
Одувек сам волела да делим своја знања. И поред тога што су одређени људи то доживљавали као наметање, или „паметовање“, ја сам слушала свој порив и када год сам осетила позив, ја сам испричала оно што сам мислила да ће некоме бити од користи. Дуго ми је требало да научим да стварно сачекам да осетим позив да нешто поделим, а не само порив, јер једино се тако избегава „паметовање“. Дешава се додуше да неко сасвим погрешно протумачи оно о чему говорим. То ме је поприлично опртерећивало све до тренутка док нисам схватила да начин на који неко доживљава стварност око себе и оно што као информација дође до њега, јесте искључиво његова одговорност, а не онога ко је то знање или информацију послао. Ту већ на сцену ступа споменуто разлучивање. Најјача валута у нашој стварности је информација, јер не подлеже инфлацији нити било каквим светским околностима. Тренутни рат који се у целом свету води управо информацијама, нека нам буде наук са каквим богатствима можемо да располажемо, ако само умемо да их разазнамо и мудро користимо за добробит своју и свих живих бића.
Нина Мартиновић Армбрустер