Недостајало спортске среће
ЦЕЛА ЕВРОПА ГОВОРИЛА О ПАРТИЗАНУ, ИАКО ЈЕ РЕАЛ ПОДИГАО ПЕХАР: Пре 59 година црно-белима титула шампиона исклизнула из руку
Сваки од 365 дана у години има своју причу која подсећа на значај и величину Фудбалског клуба Партизан у европском фудбалу.
– А данас је један од оних због којег сваки навијач црно-белих може да буде поносан, без обзира што резултат тог 11. маја 1966. године није био повољан по играче тренера Абдулаха Гегића. Те мајске вечери пре 59 година у Бриселу победио нас је Реал Мадрид и освојио шесту титлу шампиона Европе, а мало је недостајало да пехар најбоље екипе у Европи заврши у витринама нашег клуба. Недостајало је само 20 минута и мало спортске среће – наводи се на сајту ФК Партизан.
„Партизанове бебе“ су те сезоне биле европска сензација. Тим који је рушио све пред собом и који је до финала у главном граду Белгије стигао без иједног јединог примљеног гола на домаћем терену.
У то време, Куп Европских шампиона су играли само прваци својих држава, а под налетима Парног ваљка су падали Нант, састављен од пола туцета репрезентативаца Француске, а затим и најбољи тим Западне Немачке – Вердер из Бремена.
Онда је уследио двомеч четвртфинала против Спарте из Прага која је након победе од 4:1 у првом мечу, из Београда отишла са пет голова у својој мрежи и на крају је јачину црно-белих на својој кожи осетио и Манчестер јунајтед.
– Медији су обожавали играче Партизана, видели су у њима квалитет за највиша дела и, без обзира што ће са друге стране терена бити петоструки шампион Европе, Реал Мадрид, нико се није усудио да Шпанце стави у улогу фаворита. Против таквог Парног ваљка који је постао прва екипа из Источне Европе која је стигла до финала најквалитетнијег европског такмичења нико није смео да се клади. То је била машинерија која је газила све пред собом – пише на ФК Партизан.
А, газила је у бриселском финалу и најтрофејнији европски клуб. Притискала га и од 55. минута имала предност 1:0 након гола Велибора Васовића. Славље је било спремно, све је ишло на руку екипе тренера Абдулаха Гегића, а онда су Шпанци преко Амансија и Серена у 70. и 76. минуту направили преокрет и, сложили су се касније то сви, незаслужено стигли до трофеја.
– Титула те године јесте отишла у Мадрид, али је цела Европа говорила само о Партизану и његовим бебама, а нас 11. мај и у овој јубиларној години у којој славимо осам деценија постојања клуба подсећа зашто се име нашег клуба широм света изговара са поштовањем – додају црно-бели.
ПУТ ДО ФИНАЛА
Шеснаестина финала
Партизан – Нант 2:0 (Београд, 22.9.1965)
Нант – Партизан 2:2 (Нант, 13.10.1965)
Осмина финала
Партизан – Вердер 3:0 (Београд, 9.11.1965)
Вердер – Партизан 1:0 (Бремен, 17.11.1965)
Четвртфинале
Спарта Праг – Партизан 4:1 (Праг, 2.3.1966)
Партизан – Спарта Праг 5:0 (Београд, 9.3.1966)
Полуфинале
Партизан – Манчестер јунајтед 2:0 (Београд, 13.4.1966)
Манчестер јунајтед – Партизан 1:0 (Манчестер, 20.4.1966)
Финале
Партизан – Реал Мадрид 1:2 (Брисел, 11. 5. 1966)
Стадион: Хејсел. Гледалаца: 46.575. Стрелци: 1:0 Васовић у 54, 1:1 Амансио у 70, 1:2 Серена у 75. минуту.
ПАРТИЗАН: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер. Тренер: Абдулах Гегић.
РЕАЛ МАДРИД: Араквистан, Паћин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Амансио, Гросо, Веласкез, Хенто. Тренер: Мигел Муњоз.