ЗЛАТНИ РОГОВИ ВОЈВОДИНЕ Срндаћи у равници носе највредније трофеје
Када су трофејни срндаћи у питању, у нашој земљи Војводина предњачи, па тако на вечној листи, од првих 25 трофеја, 17 је одстрељено у северној српској покрајини. То је потврдила и ова сезона, у којој су златни трофеји забележени у Кањижи, Кикинди, Србобрану, Турији... Очигледно, плодна равница прија срнећој дивљачи и рађа трофеје.
Да квалитет трофеја срндаћа (изражен путем масе) варира у зависности од станишта, познато је. Mеђутим, донедавно није било података о томе каква су станишта погодна за развој јачих трофеја, а која су лоша или неутрална... Но, истраживање у Мађарској дало је одговор којим је успостављена веза између типа станишта и масе трофеја срндаћа.
Утврђено је који су утицаји средине најважнији за развој парогова велике масе: то су удео различитих земљишта у станишту, густина популације, проценат обрадивих површина, дужина ивице шума и проценат одстрела.
Проучавањем утицаја тла утврђено је да на квалитет трофеја повољно утичу већи удео црнице, ливадског тла и сланог земљишта, а неповољно већи удео каменитог и стеновитог тла (на којима срндаћи практично и не живе) и шумско тло - гајњаче. Позитиван утицај сланог земљишта на пораст парогова се истиче током кишовитих пролећа. Такође, слана земљишта се, по правилу, јављају заједно с црницом и ливадским тлом, па се ефекти тих типова земљишта комбинују.
Популације с већом густином насељености имају већу просечну масу трофеја од „ретких” популација. При том се подразумева да је квалитет тла задовољајући, пошто ће квалитетна станишта с лакоћом носити популације различите бројности, док ће лоша ограничити могућност пораста рогова и у малобројним популацијама. Популације у којима је удео одстрела био већи имале су мање просечну масу трофеја. То се објашњава и већим бројем одстрељених слабијих срндаћа.
Смањити ловни притисак
Како резултате тог истраживања преточити у праксу? Најпре, стручне службе могу лако да утврде потенцијал ловишта за узгој трофејних грла и потенцијалну добит из комерцијалног лова.
Такође, при селекцијском раду не треба само оценити какав трофеј срндаћ носи на глави, него и на каквом терену живи - слабији парогови не морају нужно да означавају слабе гене, него могу бити одраз лоших услова станишта - лошег тла или неквалитетних биљака на том подручју.
Није лоше смањити ловни притисак на квалитетне терене да би се тамо увећала популација срндаћа којима ће добро станиште „поклонити” вредније трофеје. Коначно, на солиштима треба користити јодирану со.
Неочекивано, изгледа да већа дужина ивице шума (границе шуме и ливада, пашњака, површина под културом) негативно утиче на масу трофеја. Ипак, аутори су такав закључак изнели с резервом.