СТУДЕНТИ И ЗАПОСЛЕНИ НА НОВОСАДСКОМ ПМФ-у ПРОТИВ БЛОКАДЕ, А ОВО ЈЕ ЊИХОВА ПОРУКА ДЕКАНУ РОНЧЕВИЋУ: Нисте испоштовали договор с министром, тражимо хитан повратак у учионице!

Међутим, чини се да ове две реченице не могу наћи утемељење у чињеницама, односно у декановим поступањима.

Наиме, како сазнајемо од бројних наставника са Природно-математичког факултета, од 6. децембра, када је ова установа „ушла у блокаду“, па до пре две седмице, декан као одговорно лице, није направио ни један потез којим би се ова установа приближила обнови наставног процеса. У међувремену су добијали информације о томе шта им је све забрањено (прегледање семинарских, дипломских, мастер радова...) у шта је укључена чак и комуникација са студентима о питањима наставе. 

Како се чини, запослени нису обавештавани о веома битним дописима Министарства просвете, у којима се декан најпре позива да одговори да ли се на ПМФ-у изводе предавања, а потом обавештава о неколико чланова закона о високом образовању који дефинишу права али и обавезе декана и свих запослених. И да не заборавимо – на први допис је одговорено са недељу дана кашњења, све док на Београдском универзитету није направљена форма одговора. На други је одговорено преко друштвених мрежа.

Све док притисак запослених на декана није појачан, за шта је у добром делу заслужан престанак исплате оног дела плате који иначе покрива извођење наставе, декан ни на једном јавном састанку или пленуму са студентима у блокади, није спомињао неопходност враћања у предаваонице. А и када је схватио да његови поступци воде до потпуног урушавања факултета,  почело одугловачење, сазивање састанака у формама које нису предвиђене статутом, а упркос обећањима које је давао запосленима и Покрајинском Секретару за високо образовање, одлучивање о повратку на наставу још није спроведено.  И још само да се навикнемо на то да се неки факултет пита да ли треба да изводи наставу или не треба.

Такође, чини се да декан Рончевић термин „студент“ поистовећује само са студентима који блокирају наставу у његовој установи, а како чујемо из тих кругова – најављују и потпуну физичку блокаду ПМФ-а. Када су „студентске блокаде“ биле на врхунцу, на пленуму студената ПМФ-а учествовало је маскимално њих 200. Завидан број, рекли бисмо. Али како на сајту овог факултета стоји да имају преко 6.000 студената, ових двестотине у нормалним временима не би могли да се изборе ни за додатни испитни рок. 
Питамо се да ли се декан Рончевић и једном обратио студентима који не желе да крше закон и блокирају кућу коју води? Да ли је та (тиха) већина студената крива што се није организовала? Што није желела да уђу у свет осуда, језика мржње, искључивања из друштва, вербалног и физичког насиља?  У не тако давној историји имамо примере друштвених група које су тешко страдале – да ли њих треба осуђивати што се нису супроставили сили?

Можда ова тиха већина студената само очекују да им декан ПМФ-а неком својом законитом одлуком омогући да студирају – што је њихово уставно и законско право, које су стекли успехом у средњошколском образовању и резултатима током студирања, а за шта су платили или држава плаћа за њих. Не треба заборавити да с обзиром на попуњеност студијских програма, за већину студенета школовање плаћа држава. Сложићемо се да студирање из буџета не можемо назвати потпуно бесплатним, али факултети желе што више таквих студената. За њих држава плаћа факултетима поприличну своту – нешто више од 4.000 евра годишње. У много тежем финансијском положају су студенти који сами плаћају школовање. Да не спомињемо овде трошкове живота ван родних места, неиспуњене услове за стипендије, кредите, неодбрањене дипломске и мастер радове... и оно најтеже – потпуно неизвестан наставак студија.

Запослени и студенти против блокаде УНС ПМФ