МРАЗ ДОТУКАО И ТРЕШЊУ И РУШТ
Трешања нема ни за лек, а купују се на кашичицу НЕКИ ВОЋАРИ ОВИХ ДАНА БЕРУ САМО ГУБИТКЕ
Трешања ове године практично нећемо ни имати. Воћари се слажу у процени да је мраз уништио скоро 90 одсто приноса.
Домаћа производња годишње износи до 20.000 тона трешања, које највише свеже једемо, а мање прерађујемо.
На стаблима их уопште нема или су слабо родиле због мраза, а разлике у приносима постоје по сортама, али је за све заједничко да је род безначајан.
90 одсто приноса трешања страдало од априлског мраза
Ниске јутарње температуре подједнако су лоше утицале како у воћњацима који немају у потпуности интезивну производњу тако и у професионалним воћњацима, где се примењују савремене технологије.
На платнажама највише имамо сорте регина, кордиа и феровиа.
- Тренутно се бере сорта греј стар и по стаблу свега је од 800 до 900 грама трешања а просечан принос требало би по стаблу да буде од пет до седам килограма - казала је за Дневник Маријана Петрушић из компаније Агри ферит кроп. - На плантажама смо користили различиту агротехнику, задимљавање, антифрост системе и маглене змајеве - најсавременију машину у чијем ложишту сагорева огрев и насталу топлоту, дим и водену пара која се распростире по плантажама. Међутим, мраз је био јак а ефекат слаб јер је јутарња темпратура била минус осам степени а мраз трајао 14 сати па ни један вид заштите није помогао, осим што је ублажио последице.
На 11. месту у Европи
Просечан број родних стабала трешања у последњем петогодишњем периоду износио је 1,8 милиона. Принос трешње у Србији по хектару у нормалним годинама је 3,3 тоне, што је мање у односу на европски просек, који износи 4,3 тоне. У структури европске производње трешње Србија учествује са 2,7 процената и налази се на 11. месту, а у свету на 16. месту, са учешћем око два процента.
Регионално посматрано највећи произвођача трешања се налазе на подручју града Београда где се налази 19,6 процената просечне домаће производње, а следе Мачвански, Нишавски, Браничевски и Борски округ.
Воћар Никола Јарић из Бачког Новог Села у општини Бач казао је да је на том подручју остало око 30 одсто трешања и да се приноси крећу у зависности од локације плантаже и по сортарама.
Тренутно се бере сорта греј стар и по стаблу свега је од 800 до 900 грама трешања а требало би по стаблу да буде од пет до седам килограма (Маријана Петрушић из компаније Агри ферит кроп)
- Ове сезоне воћари имају само трошак. И ранијих година били су умањени присноси, али не знатније. Сада су воћари код неких сорти успели да сачувају донекле род задимљавањем и антифрост системом, али у неким воћњацима те агротехничке мере нису помогле. Сорта кордиа је у потпунисти страдала од мраза, док на стаблима сорте кармен има десетак посто рода од уобичајеног просека - навео је Јарић.
На најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду килограм трешања продаје се од 500 до 700 динара. По речима продаваца, не купују се много, највише до килограм, а најчешће за 200 динара.
З. Делић