„ДНЕВНИК” НА ЛИЦУ МЕСТА: ВЕЛИКИ ЕВРОПСКИ ПРОЈЕКАТ ПРЕПОЗНАО ЗНАЧАЈ ПРИРОДНЕ ОАЗЕ НАДОМАК НОВОГ САДА И мокро поље чува Бегечку јаму

Основни циљ пројекта је заштита и ревитализација слатководних екосистема на подручју слива реке Дунав, а у реализацију су укључена 22 партнера из девет европских земаља, међу којима је и Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду. Укупан буџет пројекта је око 8,5 милиона евра, а поред Бегечке јаме, њиме су обухваћена још три пилот подручја у Румунији, два у Мађарској, и по један у Немачкој, Чешкој и Словачкој.

Рад и активности на пројекту су  конципиране кроз тзв. пилот истраживања, која имају за циљ да демонстрирају и промовишу добре праксе и добре идеје из области заштите слатководних екосистема. Тако се, када је у питању Бегечка јама, истраживања не фокусирају искључиво на парк природе, односно на језеро, које је настало ерозионим процесима реке Дунав, и на околна шумска и мочварна подручја, која су дом бројним важним, заштићеним биљним и животињским врстама. Пројекат DALIA, наиме, посматра шире подручје, које се пре свега односи на слив система за одводњавање Бегеч-Гложан, укупне површине око 5.000 хектара, где се сувишне воде каналском мрежом одводе до црпне станице, која онда препумпава воду у Бегечку јаму.

– Екосистем Бегечке јаме је потенцијално угрожен од стране више фактора – појашњава за „Дневник” др Атила Бездан, редовни професор новосадског Пољопривредног факултета и руководилац српског огранка пројекта DALIA. – Са једне стране, то је хидролошки режим Бегечке јаме, пре свега водостај у језеру и повезаност са Дунавом. Живот биљних и животињских врста у многоме зависи од тог водостаја и режима водостаја у језеру. При томе, последњих година сведоци смо честих појава ниских водостаја Дунава, а очекује се да ће се такве појаве све више јављати у будућности, о чему говоре и прогнозе климатских промена за будуће периоде. Управо таквим хидролошким анализама се бавимо и у оквиру пројекта DALIA. 

Мокро поље у Гложану је почело са радом 2004. године и први је пречистач овог типа у Војводини. Касније је изграђено још једно мокро поље, и то у Новом Милошеву

Други сет фактора који потенцијално угрожавају екосистем парка природе Бегечка јама односи се на загађења која долазе са слива за одводњавање Бегеч-Гложан. То су пре свега загађење пореклом из пољопривреде. Јер, на подручју слива присутна је интензивна пољопривредна производња, тако да су у сувишним водама, које се каналском мрежом одводе и уливају у Бегечку јаму, налазе и хемијске материје као што су хербициди, пестициди, минерална ђубрива... Томе треба додати и велику дивљу депонију која се простире узводно скоро два километра дуж главног канала Татарнице. 

– У нашем фокусу је и проблем отпадних вода околних насеља. Треба ли, наиме, уопште подсећати на то да је један од главних проблема очувања животне средине у Србији управо чињеница да се скоро 90 процената свих отпадних вода у нашој земљи не пречишћава, већ се директно уливају у водотокове – напомиње др Бездан. – Срећом, пре двадесетак година решен је део тих проблема, који се тиче отпадних вода насеља Гложан. Тада су локална заједница и локални органи власти, вођени жељом да се подигне стандард живота мештана, али и да се заштити њихово здравље, почели са изградњом канализационе мреже. Истовремено, циљ је био и заштитити животну средина изградњом пречистача отпадних вода, али таквог који би задовољавао постављене стандарде, а опет не био био прескуп. 

Уз консултације са инжењерима, пројектантима и професорима са Пољопривредног факултета у Новом Саду, одлучено је да се изгради пречистач отпадних вода типа мокро поље. Овакви системи јефтинији су за изградњу од конвенционалних, једноставније је и њихово одржавање, а степен пречишћавања отпадних вода испуњава захтеване стандарде. Мокра поља у суштини користе „рад“ биљака, у овом случају барске трске, као и микроорганизама за разградњу загађујућих материја. 

– Постоје више типова мокрих поља, а ово у Гложану је тип са хоризонталним потповр-шинским током. Отпадна вода се упушта испод површине терена, у слој шљунка и земље из којег расте барска трска. Пошто се отпадна вода не налази на површини, знатно је смањена појава непријатних мириса – појашњава професор Безда. – Предности мокрих поља су ниски инвестициони и оперативни трошкови, и постизање добрих перформанси пречишћавања отпадних вода, а мане су што су овакви системи погодни за мања оптерећења отпадним водама, односно погодна су само за мања насеља до неколико хиљада становника, и што овакви системи захтевају релативно велику површину, већу него конвенционални системи.

 Системи мокрих поља представљају технологије које су успешно примењене широм света - Словенија их, рецимо, навелико користи. Мокра поља се иначе често класификују и као Nature Based Solutions, или као „зелене“ технологије, јер у веома малом проценту садрже „сиве“ технологије, које се углавном односе само на доводне и разводне цеви и канале и контролне шахтове, док највећи део „система” представља вегетација која пречишћава отпадне воде.  Овакве „зелене“ технологије се и активно промовишу од стране Европске уније посредством бројних фондова и грантова намењених за овакве типове активности и пројекте. 

– У оквиру пројекта DALIA прати се функционалност мокрог поља у Гложану, односно редовно се врши мониторинг ефикасности пречишћавања отпадних вода. Мониторинг подразумева праћење параметара квалитета отпадних вода на улазу и на излазу из система, затим праћење одређених хидрауличких параметара, водног биланса, као и праћење стања вегетације мокрог поља. 

Под окриљем пројекта DALIA прате се и параметри квалитета воде у реципијенту, односно каналу система за одводњавање.  У сваком случају, резултати мониторинга ефикасности мокрог поља у Гложану, показују да оно, и после више од 20 година рада, и даље ефикасно пречишћава отпадне воде насеља.

 – Један од наших задатака је и праћење утицаја климатских промена на рад мокрог поља. Јер, мокро поље је биолошки систем, а на биолошке процесе и биохемијске реакције, веома много утичу временске прилике – додаје проф. Бездан. – Стога анализирамо хидрометеоролошке параметре који могу значајно да утичу на функционисање мокрог поља, као што су појаве интензивних суша, топлотних таласа и екстремно високих температура, појаве поплава и сувишних вода, појаве ледених и веома хладних дана и слично.

 Поред мониторинга ефикасности рада мокрог поља у Гложану, међу активностима обухваћеним пројектом DALIA је и мониторинг популације дивљих животиња и дивљачи у парку природе Бегечка јама, затим ради се на примени технологија даљинске детекције на праћењу одређених параметара квалитета површинских вода, на моделовању расутих загађења на сливу система за одводњавање у циљу прављења планова пренамене начина коришћења земљишта којим би се потенцијално смањио њихов отицај у каналску мрежу и касније у Бегечку јаму итд.

 – Основни циљ пројекта DALIA је да се промовишу добре праксе и добре идеје из области заштите слатководних екосистема – порука је проф. др Атиле Бездана. – У том смислу уверени смо у то да управо Nature Based Solutions решења, као што су мокра поља за пречишћавање отпадних вода, могу да помогну да у Србији у будућности што више отпадних вода из насеља буде пречишћено и да се на тај начин заштити и унапреди животна средина.

Мирослав Стајић