КУЛПИНСКИ ДВОРАЦ ДОБИЈА НОВУ ФАСАДУ Расписан јавни позив, обнова почиње крајем лета

Про­це­ње­на вред­ност кон­зер­ва­тор­ско-ре­ста­у­ра­тор­ских и гра­ђе­вин­ско-за­нат­ских ра­до­ва, ко­ји ће тра­ја­ти шест ме­се­ци, је 46,7 ми­ли­о­на ди­на­ра без ПДВ-а. 

Ка­ко се из спе­ци­фи­ка­ци­је об­ја­вље­не на Пор­та­лу јав­них на­бав­ки мо­же при­ме­ти­ти, пред­ви­ђе­но је, из­ме­ђу оста­лог, оби­ја­ње фа­сад­них по­вр­ши­на и но­во мал­те­ри­са­ње, укљу­чу­ју­ћи и са­на­ци­ју зи­до­ва, зи­да­ње пот­пор­ног зи­да при­ла­зне рам­пе, као и пре­зи­ђи­ва­ње вен­ца од опе­ке. Др­ве­ни еле­мен­ти та­ва­ни­це из­над ула­зног тре­ма би­ће за­ме­ње­ни, а на спи­ску ра­до­ва је и ре­ста­у­ра­ци­ја оште­ће­них еле­ме­на­та ор­на­мен­тал­не пла­сти­ке, ве­на­ца и про­фи­ла, про­зо­ра, про­зор­ских клу­пи­ца, др­ве­них за­ста­кље­них вра­та, као и про­зор­ских ре­шет­ки. 

Ре­ста­у­ра­тор­ски ра­до­ви под­ра­зу­ме­ва­ју и ре­па­ра­ци­ју и бо­је­ње гво­зде­не огра­де на те­ра­си, чи­шће­ње еле­ме­на­та од ве­штач­ког ка­ме­на, као и на­до­град­њу не­до­ста­ју­ћих де­ло­ва. Кад то бу­де за­вр­ше­но сле­ди на­но­ше­ње пре­ма­за за хи­дро­и­зо­ла­ци­ју и за­шти­ту по­вр­ши­не еле­мен­та од ве­штач­ког ка­ме­на. У окви­ру ли­мар­ских ра­до­ва, пла­ни­ра­но је по­кри­ва­ње ку­по­ле ба­кар­ним ли­мом и из­ра­да де­ко­ра­тив­них ка­пи­ца, од истог ма­те­ри­ја­ла, и њи­хо­ва мон­та­жа, ле­мље­њем, у дну ку­по­ле. Би­ће из­ра­ђе­не но­ве оп­шив­ке и окап­ни­це од ба­кар­ног ли­ма, са де­ко­ра­тив­ним де­та­љи­ма на обо­ду ку­по­ле над за­пад­ном те­ра­сом, те  угра­ђе­не но­ве про­зор­ске окап­ни­це, а пред­ви­ђе­но је оп­ши­ва­ње вен­ца ба­кар­ним ли­мом и гор­ње стра­не ка­пи­те­ла сту­бо­ва те­ра­се. Над­стре­шни­ца из­над вра­та на се­вер­ној фа­са­ди би­ће по­пра­вље­на, а фа­са­де обо­је­не ви­со­ко па­ро­про­пу­сним, ка­ко је на­ве­де­но, ква­ли­тет­ним бо­ја­ма. 

У пла­ну је из­ра­да ста­зе од гра­нит­них коц­ки, об­ла­га­ње сте­пе­ни­ка те­ра­цом пре­ко бе­то­на и по­пло­ча­ва­ње по­вр­ши­на клин­кер опе­ком.
Осим Ве­ли­ког, део ком­плек­са у Кул­пи­ну је и ма­њи дво­рац, а оба објек­та у пар­ков­ском окру­же­њу са­гра­ђе­на су за пле­мић­ку по­ро­ди­цу Стра­ти­ми­ро­вић, јед­ну од пр­вих срп­ских по­ро­ди­ца ко­ја је сте­кла плем­ство у аустриј­ској ца­ре­ви­ни. Кра­јем 19. ве­ка па до национализације 1945. вла­сни­ци по­се­да су  Дун­ђер­ски. На­след­ни­ци по­ро­ди­це Дун­ђер­ски ина­че зах­те­ва­ју да им се од­у­зе­та имо­ви­на ре­сти­ту­ци­јом вра­ти и тај по­сту­пак је још увек у то­ку.

Да­на­шњи из­глед Ве­ли­ки дво­рац до­био је по­сле ре­кон­струк­ци­је 1912. го­ди­не, по про­јек­ту ар­хи­тек­те Мом­чи­ла Та­па­ви­це. Згра­да је са улич­не стра­не при­зем­на, а са дво­ри­шне спрат­на, док глав­ном фа­са­дом до­ми­ни­ра уз­диг­нут пор­тик са сте­пе­ни­штем, при­ла­зним рам­па­ма и че­ти­ри па­ра јон­ских сту­бо­ва. Из­над кров­ног вен­ца је ати­ка са ор­на­мен­ти­са­ним пра­во­у­га­о­ним по­љи­ма и ва­за­ма на угло­ви­ма. По три боч­на про­зо­ра, укра­ше­на су по­лу­ро­зе­та­ма са фи­гу­ра­ма ор­ло­ва. Са дво­ри­шне стра­не, из­над пе­то­у­га­о­ног ула­зног тре­ма, ози­да­ног пу­ним зи­до­ви­ма кру­жних отво­ра на боч­ним стра­на­ма, на спра­ту је ве­ран­да пе­то­у­га­о­не осно­ве, ко­ја је по­кри­ве­на пе­то­дел­ном куп­по­лом на ка­не­ли­ра­ним сту­бо­ви­ма. Са улич­не стра­не су две ве­ли­ке зи­да­не кол­ске ка­пи­је као и ма­сив­на др­ве­на ка­пи­ја са укра­си­ма од ко­ва­ног гво­жђа.

Ком­плекс са два двор­ца и пар­ком је као кул­тур­но до­бро за­шти­ћен 1970. го­ди­не, а 1991. про­гла­шен за спо­ме­ник ку­ту­ре од ве­ли­ког зна­ча­ја. После ре­кон­струк­ци­је 1912. го­ди­не, на Ве­ли­ком двор­цу је у не­ко­ли­ко на­вра­та ура­ђе­на де­ли­мич­на ре­ста­у­ра­ци­ја и кон­зер­ва­ци­ја, а пре не­ко­ли­ко го­ди­на је због ло­шег ста­ња, ре­кон­стру­и­сан кров и кров­на кон­струк­ци­ја. 

По­ну­де на тен­дер По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре под­но­се се до 30. ју­на, а на­кон што уго­вор бу­де за­кљу­чен сле­ди уво­ђе­ње ода­бра­них из­во­ђа­ча у по­сао и по­че­так ра­до­ва, ко­ји би тр­ба­ло да бу­ду за­вр­ше­ни у ро­ку од  180 ка­лен­дар­ских да­на.