РАЈ БЕЗ ГУЖВЕ, БЕЗ КРУЗЕРА И ЖУРБЕ!
ОТКРИЋЕ ЛЕТА! Грчко острво које још није ПРЕПЛАВЉЕНО ТУРИСТИМА, личи на Санторини из бољих времена, а сваки залазак сунца је филмски!
Док је Санторини већ одавно постао синоним за луксуз, спектакуларне заласке сунца и бескрајне Инстаграм фотографије с куполама у позадини, једно мање познато острво из исте групе нуди сличну лепоту, али без гужве, галаме и туристичке помпе.
Добро дошли на Фолегандрос – острво које многи називају оним што је Санторини био пре три деценије.
Смештен између Пароса и Санторинија, Фолегандрос је део Киклада, али за разлику од својих познатијих суседа, успева да задржи аутентичан ритам грчког острвског живота. На њему нема аеродрома, нити великих крузера. Саобраћај је ограничен, нема претеране урбанизације, а острво броји свега три насељена места и једну главну саобраћајницу. И управо ту лежи његов шарм.
Рељеф острва је суров и драматичан: стеновита брда, суви камени зидови и призори који подсећају на природне амфитеатре изнад мора. Фолегандрос је сачувао свој идентитет захваљујући управо тој изолованости. Нема хиперпродукције садржаја, нити форсиране понуде, само природна лепота, једноставност и дубоки мир. Плаже нису уређене до последњег детаља, али су управо због тога савршене за оне који воле осећај истраживања и аутентичности.
У центру свега је Chora, једно од најсликовитијих села у Кикладима. Саграђена на ивици литице, са погледом који одузима дах и лавиринтом уличица испуњеним таверанама, радњицама и белим кућицама са плавим капцима, Chora је срце острва. Посебност овог места лежи у његовој непретенциозности. Док свет напољу јури, овде се све одвија полако, готово ритуално. У вечерњим сатима, тргови се претварају у позорницу живота, уз вино, звуке тихе музике и разговоре под топлим светлима фењера.
Последњих година на Фолегандросу су отворени ексклузивни хотели попут Гундарија, луксузног ресорта изграђеног од локалног камена, смештеног на литици с погледом који одузима дах. Свака вила има приватни базен, а вечере се сервирају под звездама, уз јела која потписују водећи грчки шефови. На другом крају острва, тик уз Агали плажу, налази се Blue Sand Hotel, елегантан бутик хотел са боемском душом и балконима који гледају право на Егејско море. Најлепше плаже, попут Катерга, Ливадакија или Галифоса, доступне су само пешке или бродом. И управо тај мали труд уложен у долазак до њих награђује искуством које подсећа како одмор заиста треба да изгледа.
ВОДИЧ ЗА ФОЛЕГАНДРОС
Када посетити
Идеално време за посету је од маја до октобра. Летњи месеци су најтоплији, док су јун и септембар савршени за оне који желе да избегну гужву. Током зиме острво живи спорим ритмом, али има своју неодољиву тишину.
Где одсести
Гундари – луксузни ресорт на литици, са приватним базенима и врхунским рестораном.
Blue Sand Hotel – елегантан бутик хотел тик уз Агали плажу, савршен за парове.
Поликандиа Хотел – у срцу Цхоре, са базеном и традиционалним амбијентом.
Themonies Luxury Suites – миран, софистициран избор за оне који траже приватност.
Где јести
Pasithea – таверна изнад Агали плаже, позната по локалним специјалитетима.
To Zimaraki – одлична домаћа тестенина (и безглутенске опције).
Papalagi Seafood – савршено место за ручак током шетње до Агиос Николаос плаже.
Folegandros Bakery – за јутарњу питу од лубенице и домаће колаче.
O Psaromiligkas – култни ресторан (проверити да ли је отворен током сезоне).
Плаже које не треба пропустити
Галифос – мала, мирна увала до које се долази пешке.
Катерго – дивља и најфотогеничнија, доступна само бродом.
Ливадаки – идеална за оне који желе изолацију и црвене стене.
Агиос Николаос – с тиркизном водом и белом црквицом изнад обале.
Где гледати залазак сунца
Црква Панагиа – најпознатија тачка за панорамски поглед на море.
Chora тргови – вечера уз залазак у некој од локалних таверни.
Lighthouse Point – за оне који желе драматичан пејзаж.
Шта искусити
Пешачење до Цркве Панагиа – поглед који се памти заувек.
Излет чамцем – најлепше увале се откривају са мора.
Вечерње шетње у Chora – са чашом вина и лаганим ритмом музике.
Локална кухиња – пробајте „матсату“, сир „соурото“ и питу од лубенице.
Музеј фолклора у Ано Мерији, за увид у традиционални начин живота.