СТЕФАН ОСВОЈИО ЧАК 14 ПРЕМИЈА НА ЛУТРИЈИ Није до среће, до математике је А ФОРМУЛА ЈЕ ЈЕДНОСТАВНА
Средином деведесетих, румунско-аустралијски економиста Стефан Мандел, успео је да пронађе пукотину у систему и помоћу сирове математике, не магије ни случајности, чак 16 пута освоји лутрију.
Његов приступ био је толико ефикасан и једноставан да су га многе земље на крају морале забранити.
"Трик"
Његова формула била је једноставна, али револуционарна: идентификовати она извлачења у којима је наградни фонд вишеструко премашивао укупну цену куповине свих могућих комбинација тикета.
Претворивши проблем среће у математичку операцију са позитивним статистичким повраћајем, Мандел је трансформисао игру на срећу у једначину исплативости.
Након што је успешно тестирао свој систем у родној Румунији, а затим и у Аустралији, Мандел је усавршио своју стратегију уз помоћ малог тима, развијајући алгоритме који су генерисали и штампали милионе валидних комбинација за одређене лутрије.
Искорак у Америку
Врхунац његове авантуре десио се када је бацио око на Сједињене Америчке Државе, тачније на лутрију у Вирџинији, која је користила само 44 броја, што је значило "свега" 7.059.052 могућих комбинација. Када је наградни фонд достигао 15,5 милиона долара, и након што је унапред припремио мрежу инвеститора, штампача и продајних места, Мандел је активирао своју машинерију.
Током два ужурбана дана, његов тим успео је да купи 6,4 милиона тикета. Нису успели да обухвате све могуће комбинације, али међу том планином папира налазио се и добитни тикет, преноси Блиц.
Иако је његов подвиг покренуо истрагу ФБИ-ја и ЦИА-е, није пронађена ниједна законска повреда: његова операција, иако ван духа игре, није кршила ниједно тадашње писано правило.
Кључ Манделовог метода није био у софистицираним нумеричким триковима, већ у откривању тренутка када правила игре пружају структурну предност.
Његова формула функционисала је само када је награда била најмање три пута већа од трошка свих комбинација и када су системи лутрије допуштали директно штампање тикета са изабраним комбинацијама – могућност која је касније забрањена у многим земљама управо због случајева попут његовог.
Освојио 14 главих награда
Суштински, његова стратегија претварала је лутрију у сигурну опкладу – под условом да располажете потребним ресурсима, временом и дисциплином за спровођење плана таквих размера.
Ипак, профит није био тренутни: Мандел је морао да подели добитак са десетинама инвеститора и покрије значајне оперативне и правне трошкове. И поред тога, систем му је омогућио да током више година освоји 14 главних награда и стекне значајно богатство – без варања или повлашћених контаката, већ само применом математике уз неумољиву одлучност.
