„АРХЕТИП“ У СЕПТЕМБРУ НА НСФФ-у? Осликавање неизрецивог

Овај филм у основи доноси необичну уметничку биографију уметника који, након губитка вољене особе, покушава да изнова пронађе стваралачки подстицај. Директор фотографије и коредитељ филма Андрија Лекић је током две недеље живео са Меселџијом у његовој кући у Заандаму и постао део свакодневице, уметниковог животног окружења. 

Заједно су и одлазили на сликарева омиљена места, обилазили локације из прошлости, пролазили кроз још једну фазу сликаревог опраштања од вољене особе и животног сапутника.

– Хтели смо да одступимо од прављења типичног биопика и прикажемо Петра и као вансеријског сликара и приповедача, али више као обичног човека који се, као и сви, бори са сопственим демонима, акцентујући његово унутрашње стање и једну фазу његовог живота којој смо сведочили – каже Лекић за „Дневник”. – Након смрти супруге, која је обележила његов живот и стваралаштво у Холандији дуже од три деценије, Петар Меселџија покушава изнова да се мотивише после тог великог губитка који га је задесио. Посећује места успомена на којима и даље црпи инспирацију након дуготрајног процеса туговања. Не занемарујући његов креативни универзум, прикрадали смо се његовој руци док слика, упијали речи, домаштавали свет и стање свести о коме нам метафорично приповеда, уклањајући границе између унутрашњих и спољашњих светова, откривајући оно непознато у нама што се тешко може изрећи, али се да осетити.

Важан актер „Архетипа“ управо је Лекићева фотографија, у чијем фокусу нису само уметник и његово дело, већ управо - а понекад и пре свега – топоними који обележавају његову свакодневицу: холандска равница, река, ветрењаче...

– С обзиром на то да је моје примарно занимање уметничка фотографија, а Петар је такође визуелни уметник, баш као и коредитељ Игор Тохољ, феномен слике нам је веома важан. Имајући у виду да је слика веома значајан елемент у прављењу филма, придајем посебан значај том делу и трудим се да иде руку под руку са осталим аспектима филма: звуком, монтажеом, наративним током... – појашњава Лекић. – Да бих дочарао Петрово стање користио сам доста крупних кадрова, јер намера и јесте била да стилизујем филм, комбинујући их са ултра широким објективом. Да са шире слике пређем на унутрашње стање протагонисте и обрнуто, стварајући јединство и наглашавајући и један митски оквир близак Петровим радовима и промишљањима.

Филм „Архетип“ наставља свој фестивалски живот, па ће тако бити део 8. Дунав филм феста у Смедереву, Фестивала духовног документарног филма у Зајечару, затим на смотри документарних остварења у Краснодару, а званична премијера у Меселџијином родном граду могла би да буде у септембру у оквиру Нови Сад филм фестивала.