„ДНЕВНИК” У ИТАЛИЈИ СА ХОРОМ „ХАШИРА” Песмом преко граница: Како су дирнули срца публике у Италији

Добро припремљен, организован и мотивисан певачки колектив био је гост познатог, скоро две деценије старог Међународног хорског фестивала „Verona Garda Estate“, који је окупио 22 вокална састава из целог света, највише из Европе, и разуме се, Италије. Наша „Хашира“ наступала је у периоду од 10. до 14. јула, музицирајући на четири концерта који су комбиновали учеснике из Белгије, Аустралије, Америке и Холандије.

Занимљивост фестивала лежи и у његовој територијалној разуђености,  будући да је ситуиран у мањим, одреда питорескним местима на обали и ближој околини језера Гарда. Будући да су концерти „Хашире“ одржани управо у завршним фестивалским данима, верујемо да ће, судећи по пријему публике, али и по разноликости, посебно аутентичности, првенствено традиционалног, понајвише световног јеврејског репертоара (али и српске и руске духовне музике), остати забележени као његови значајнији програмски и интерпретативни успеси и домети. 

И овог пута, изванредна диригенткиња Весна Кесић Крсмановић је са својим певачима остварила прави подвиг, не само зато што је за сваки од четири концерта зналачки одабрала и с њима увежбала потпуно различит програм (укупно 32 композиције, од којих је и доста нових), него и што је и сама, својим ставом, ауторитетом, искуством и беспрекорном школом „правог“ диригента, оставила упечатљив утисак и на своје колеге које су водиле поменута четири хора с којима се су Новосађани смењивали.

Такав утисак стекли смо већ на церемонији отварања завршнице фестивала у Пескјери дел Гарда, а убрзо потврдили и на првом концерту у месту Лацизе у веронском округу. Певање у његовој парохијској цркви било је софистицирано, с правом мером сензибилитета и изражајности, уз дискретну, али тонски топлу и музикалну подршку младе пијанисткиње Јоване Варагић и деликатно „звецкање“ ситних удараљки Владимира Стојковића, и, као и увек, врло дирљив емотивни допринос кристално чистог сопрана Милице Палчек. 

Посебна духовност красила је вече у базилици малог насеља Поцо, где је други концерт нашег хора био и својеврсна посвета захвалности његовом некадашњем, трагично настра-

далом првом солисти, дивном човеку, великом уметнику, тенору и кантору Николи Давиду, с акцентом на песми „Авину малкеину“, с поново чаробним солистичким наступањем Милице Палчек, уз потресне тужбаличке одговоре целог хора. Дубок је био и укупни интерпретативни и слушалачки доживљај и осталих композиција, с такође ангажованим и веома осећајним упливом сопрана Данијеле Милосављевић. 

Нови изазов „Хашира“ је прихватила на миси у цркви града Порта ди Лењага у којој је учествовала заједно с белгијским хором и три „своје“ нумере, са наглашеним, фино изнијансираним, водећим баритонским солом свог млађег члана Алексеја Дарабуца, у молитви „Тов леходос“. Потом је приредила и трећи концерт у истом храму, сада поново са својом сталном, већ 25 година присутном, уваженом клавирском сарадницом Јулијом Бал.

Најзад, завршна церемонија, која је окупила свих пет хорова у препуној цркви бајковитог планинског села Сан Бoртоло, била је сигурно за све учеснике овог дела међународног хорског фестивала „Verona Garda Estate“ и најатрактивнија. Нарочито, чини нам се, управо за наше „хаширце“, чије је надахнуто представљање, посебно одломака из „Виолинисте на крову“ под сигурним и енергичним вођством Весне Кесић Крсмановић праћено правим скандирањем, па и заједничким певањем целог аудиторијума.         

Марија Адамов