Проф. др Борис Стојковски
НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА! Три деценије од "Олује" и злочина над Србима за једне празник, за нас СЕЋАЊЕ на невино страдале! Политика државног врха на челу са Александром Вучићем негује сећање
Српско-хрватски односи кроз историју представљају једну тему која је оптерећена бројним отвореним питањима. Наиме, треба рећи да нека већа прожимања између ова два народа нису постојала дуго у историји.
Штавише, рани нестанак хрватске средњовековне државе и чињеница да су Хрвати били део различитих државних творевина вековима условила је различити државно-правни пут два народа. Међутим, формирање савремених нација довело је до различитих нивоа сарадње и конфликта два народа и њихових предводника. Постоје примери попут бана Јосипа Јелачића или сарадње на линији Људевит Гај-Вук Караџић, али су текли и много гори процеси.
Модерна Хрватска није раскрстила са усташком прошлошћу
Од Анте Старчевића започео је и процес грађења антисрпских наратива. Врхунац свега јесте свакако стравичан покољ и геноцид над Србима у НДХ током Другог светског рата. Међутим, Хрвати и модерна Хрватска, за разлику од Немаца, нису прошли денацификацију, нити су у значајној мери раскрстили са усташком прошлошћу. Југословенска идеја, пак, са друге стране, затровала је Србе, а политика Титове СФРЈ је била изразито антисрпска у својој суштини и када је започео крвави распад СФРЈ, злочини су се поновили. Повампирено усташтво које се ни данас не смирује дошло је до пуног изражаја. Пре тачно три деценије догодио се највећи злочин у Европи након Другог светског рата, а то је хрватска војна акција под кодним називом Олуја.
Убијање се наставило и након "Олује"
У периоду од 4. до 7. августа извршен је напад на Републику Српску Крајину, уз помоћ како страног фактора, тако и тзв. Армије БиХ, протерано је 200-250.000 Срба, а убијено је преко хиљаду. Human Rights Watch је чак саопштио и да су огромну већину злочина током операције починиле хрватске снаге и да је то трајало месецима након Олује, укључујући убиства српских цивила и уништавања имовине. За Хрватску, међутим, протеривање и убијање Срба из Крајине је повод за славље и то је, чак, државни празник у тој земљи. Тридесета годишњица овог злочина помпезно се обележава и војном парадом. Овакав парадокс да се злочин слави као велики државни празник је јединствен случај вероватно у целом свету. Још већи је да је та држава чланица ЕУ и да Србији воли да дели лекције из демократије и људских права, и чак из историје.
Преиспитати однос према југословенству
Србија и Република Српска, пак, са пијететом се сећају жртава овог злочина и протераних Крајишника расутих по целом свету. Државна политика, оличена у председнику Србије Александру Вучићу и лидеру Српске напредне странке Милошу Вучевићу негује сећање на српске жртве Олује, највећег послератног злочина који је задесио Европу у њеном срцу, на крају 20. века. Ова годишњица је важна прилика да темељно преиспитамо наш однос према југословенству, ратовима 90-их, те односима у региону и да сагледамо значај неговања сећања на невине жртве.
Проф. др Борис Стојковски