окоТВоко: Памтим само боље ТВ дане

Волим кад се са понеком поруком чујем са уредником емисије „Старс специјал” и директором спољних продукција ТВ Курир Иваном Клеутом, јер имамо непотребно естрадно знање. Kолега је у праву када су у питању млађе генерације наших колега - по његовом мишљењу чињеница је да општа култура почиње од „Нових фосила”. 

Клеут је учио од оних које је гледао на ТВ екрану. Иако је студирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду и дипломирао на предмету Историја архитектуре, Иван је одувек волео медије, нарочито телевизију. И нашао се у њеном свету, али сасвим случајно. 

Новинар мора да учи док је жив, не морате, на пример, ишта да знате о Лоли Новаковић, Љиљани Петровић, али морате да знате где информације о њима могу да се пронађу, а да то није само интернет, који није баш поуздан извор информација. Постоје документације Радио Београда, Борбе, Политике или лична документација, а постоји и Јутјуб за оне који хоће да гледају. 

Да млади могу и знају да ураде квалитетан ТВ програм сведочи и емисија „Око магазин” о Габи Новак коју смо гледали на РТС-у. Емитовали су архивски снимак са последњим интервјуем који је Габи Новак дала за РТС у којем је причала о себи, али још више о животу и раду са Арсеном и Матијом и томе зашто памти само сретне дане. 

У том интервјуу Габи је испричала готово све тајне које нисмо знали о овој диви, која никад у каријери није правила труле компромисе. Али је, као рачица, знала како са Арсеном. Он је био као море, у којем је она нашла своју мирну луку. Било је „бонаца”, а било је и бура и торнада. Али, то су љубав и живот - ако волиш неког, ако сте исте таласне дужине, нема брзог паковања кофера јер се права љубав тешко пронађе. 

Други део емисије, посвећен Шибенику, говорио је о траговима других бољих времена. Горислав Папић је пре две године направио причу о Дедићима о томе ко је све потекао из улице Николе Тесле. У емисији су говорили епископ далматински Никодим, Радоман Кањевац Душан Шарац, Ђорђе Матић... Горислав Папић је рођен у Сарајеву 1980. године, а потом се преселиио у Нови Бечеј. Студирао је на Факултету политичких наука у Београду, а студентски рад о Бориславу Михајловићу Михизу га је одвео у НИН. Како је испричао тадашњи уредник НИН-а Слободан Рељић, рад није за објављивање, али да Горислав можда и јесте. У НИН-у се формирао као новинар, рекавши да је срећан што је могао да осети дух велике редакције.

И даље тврди да је штампано новинарство једино новинарство. НИН је напустио 2010. године, две године након што је овај недељник приватизован. У РТС га је довео тадашњи директор Александар Тијанић, који је препознао многа ТВ лица која су некад радила на БК телевизији, а сад су готово на свим значајним телевизијама у Србији. 

Нема више великих ТВ уредника као што је био Зоран Предић, који је доводио младе људе на ТВ Политика и Yu info. Слободан Жижовић је такође утицао на успех свих младих људи са НС плуса. Није више међу нама, а знамо га и из „Фолираната”, али је био велики уредник који нас је научио. Да, то су били ти „Храбри људи” о којима је певала Габи Новак. 

Кључ за успех младих новинара је поштовање старијих колега и да знају где да науче, а не ово данас у шта се претворила наша професија. Гомила омладинаца је у новинарству да би се дружила са естрадним звездама. Новинарство је тежак посао, стресан, обезвређена професија у најезди тиктокера и инфлунсера који узимају лову и керебече се. Новинарима остаје само да се друже са познатим личностима. Али да ли је то суштина ове професије? 

Александар Филиповић