УЗ ОДЛАЗАК МИЛОША АРСИЋА (1941–2025), ИСТОРИЧАРА УМЕТНОСТИ И ЛИКОВНОГ КРИТИЧАРА Тумач уметничких феномена
Са животне сцене отишао је Милош Арсић. Дипломирао је на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду (1965).
Професионалну каријеру започео у Новом Саду као гимназијски професор. Од 1975. радио је као кустос у Завичајној галерији Музеја града Новог Сада, одакле прелази у Галерију савремене ликовне уметности у Новом Саду (сада Музеј савремене уметности Војводине) где је пензионисан у звању музејског саветника. Бавио се музеолошким радом, есејистиком и ликовном критиком и у свим овим сродним областима одликовао се преданим и педантним радом, чиме је нарочито допринео проучавању уметности XX века у Војводини.
Kao истакнути аутор бројних изложби, студија и монографија, поставио је темеље историографског разматрања и историјско-уметничких прегледа уметничких покрета, стилова и аутора који су обележили војвођанску ликовну сцену током XX века. Из проучавања савремене уметности проистекао је и већи број текстова и ликовних критика у часописима Уметност, Поља, Стражилово, Домети, Градина, Нови Живот, Улазница, Уј Симпозион, Мисао, Руковети а истовремено је објављивао текстове и у дневним листовима Дневник, Глас, Свјетлост и Вјесник. Реализовао је многе студијске и ретроспективне изложбе и написао значајне монографске студије, између осталих, о уметницима, Милету Виторовићу, Бошку Петровићу, Миодрагу Недељковићу, Јожефу Ачу, Стевану Максимовићу, Павлу Блесићу, Анкици Опрешник, Стојану Трумићу, Павлу Блесићу, Петру Мојаку, Ратку Шоћу, Љубомиру Денковићу. Коаутор је у монографијама: Атеље 61 и Уметничка топографија Новог Сада. Добитник је и награде Искра културе. За књигу есеја Визуелни трагови добио је награду Културно-просветне заједнице Војводине. Био је члан Удружења уметничких критичара и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Војводине.
Одмерен, интелектуално одмакнут, систематичан и предусретљив, годинама је носио карактеристичну беретку и минуциозно исписивао странице посвећене протагонистима актуелне уметничке сцене, подједнако као што је свеобухватно тумачио уметност у Војводини која је претходила актуелним питањима о конвенције слике, еклектичности у континуитету обнављања у савременој уметничкој пракси. Рад Милоша Арсића остаће меморисан као кубни камен у изучавању уметничких феномена на нашим просторима.