(ВИДЕО, ФОТО) ЦРНО ЧУДО ВРЕДНО ХИЉАДЕ ЕВРА Мујо из Новог Пазара узгаја „ламборгини кокошке“ НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ КОЈА ИМ ЈЕ ЦЕНА
У својој викендици крај Новог Пазара, пензионер Мујо Лађар нашао је необичну животну мисију – узгој једне од најређих и најскупљих кокошака на свету, чувене индонежанске расе ајам цемани, познате и као „црно чудо“.
Ове птице, које потичу из Индонезије, вековима су биле привилегија краљева и племства. Њихова посебност је у генетској мутацији названој фибромеланоза, због које су потпуно црне – перје, кљун, кожа, па чак и месо и унутрашњи органи. Једино јаје остаје бело, као јак контраст овој јединственој појави.
„Кад сам их први пут видео на интернету, знао сам да морам да их имам. Црне очи, црн језик, црно месо – све је црно. Невероватне су, ретко ко их држи“, прича Мујо док пажљиво обилази кавезе у дворишту.
Иако се једна кокошка ове расе на тржишту продаје и до 2.500 евра, а у иностранству и за више од 5.000 долара, Мујо каже да му новац никада није био мотив.
„Држим их за своју душу, а не за зараду. Имам једног петла и осам кокошака. Све су одвојене и свакој поклањам посебну пажњу“, истиче он.
Поред „црних лепотица“, Мујо узгаја и друге ретке расе – шпанску белобразу, италијанске коке и форвекс. Ипак, признаје да су му цемани, белобраза и форвекс најдражи.
У Азији се месо ове кокошке вековима користи у народној медицини, јер се верује да лечи чак и најтеже болести.
„Не знам да ли је то тачно, али људи кажу да се осећају боље. Јаја су лагана за стомак, а месо има посебан укус и текстуру“, објашњава Мујо.
Са својим љубимицама редовно учествује на сајмовима широм Србије – од Београда и Зрењанина до Петровца на Млави. Недавно је учествовао и на првом сајму у Новом Пазару, одакле се вратио са захвалницама.
„Мени награде нису битне. Важно је да су моје коке здраве и чисте и да очувам расу“, каже он.
Његова викендица је данас право царство ретких и скупих животиња. Поред кокошака, Лађар има и два тибетанска мастифа – једну од најскупљих раса паса на свету. У Кини је један примерак продат за невероватна два милиона долара.
„И они су посебни, ретко их ко има овде. Они су чувари, а кокошке су моје краљице“, смеје се Мујо.
Посебну радост му доносе унуци, који често долазе у викендицу.
„Воле да се играју са кокошкама, можда ће неко од њих наставити моју љубав“, нада се пензионер.
За Муја, овај узгој није посао, већ начин живота испуњен стрпљењем и преданошћу. Његов ранч данас је права атракција – јер сви желе да виде „Ламборгини међу кокошкама“.