ЈЕСЕЊИ ДАН ПОЉА ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ Биће НС семена за паоре наше и оне у окружењу
Више десетина пољопривре-дника имало је прилику да на традиционалој манифестацији Јесењи дан поља Института за ратарство и повртарство у Новом Саду види јесење пољопривредне култура на огледним пољима ове реномиране научне установе, признате далеко ван наших граница, и још једном се увери како и у сушним условима могу да се гаје кукуруз, соја и сунцокрет.
Манифестација је такође традиционално одржана на огледним пољима Института на Римским шанчевима, код Новог Сада.
Директорка Института др Драгана Латковић истакла је да ће Институт имати довољно НС семена и да ће оно стићи на време до ратара и у нашој земљи и у окружењу.
– Дан поља је прилика да се на огледним парцелама представе најновије НС сорте и хибриди, као и да се покаже значај науке у директној подршци производњи. Преко 1.000 произвођача који нас сваке године посете, најбоље говори о поверењу у наш рад и важност научног приступа у пољопривреди – навела је Латковићева.
Како је истакнуто на Дану поља, жетва сунцокрета је стигла на половину и очекује се принос мало нижи од лањског – 2,5 тоне по хектару. Приноси варирају по регионима и зависе од агротехнике, избора хибрида и рока сетве.
Због топле и сушне климе, др Горан Бекавац са Института за ратарство и повртарство Нови Сад очекује да ће просечан принос кукуруза бити знатно нижи у односу на вишегодишњи. Уколико буде око три тоне по хектару на државном нивоу, требало би да будемо задовољни.
– Година је била далеко од просечне, с лошим распоредом падавина у време када су кукурузу биле најпотребније. Приноси ће варирати од региона до региона. Али, да би и у лошим климатским условима било рода, потребни су добро ратарење, заоравање жетвених остатака и благовремена и квалитетна обрада земљишта – рекао је др Бекавац. – Пољопрвредна земљишта су пресушена, добрим делом и стога што се нису довољно добро радиле агротехничке операције, а основна је, да би се сачува влага у ораницама, љушћење стрњишта и плитко орање, што нажалост ради занемарљив број пољопривредника.
Прехрамбени ослонац
Државни секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Чедомир Ракић казао је да Институт деценијама показује како наука и знање у лошим климатским уловима могу донети добар принос и квалитетан род. Додао је да Институт представља прехрамбену сигурност за Србију.
Члан Градског већа Новог Сада за привреду Милорад Радојевић је нагласио да Град Нови Сад остаје поуздан партнер Института, подсетивши да се сваке године обезбеђује бесплатно коришћење преко 610 хектара државног земљишта.
Др Војин Ђукић казао је да су ране сорте соје дале око две тоне приноса по хектару, а касније, чија жетва још није почела, требало би да донесу око 2,5 тоне по хектару, што је просечан принос. Спас за соју у сушним годинама је наовдњавање.
– Не сме се заливати на високој дневној температури, већ тек када она падна на око 25 степени – казао је др Ђукић.