(ВИДЕО) "ЗНАЛА САМ ДА ЋЕ МОЈ СИН УМРЕТИ РАНО" Исповест мајке дечака (15) који је постао први светац миленијалац
Исповест мајке петнаестогодишњег дечака који је проглашен свецем и тако је постао први светац миленијалац.
Ево како је знала да ће рано умрети и како га је васпитавала.
Карло Акутис (15) познат као "Божји инфлуенсер", проглашен је пре три дана за свеца и постао је први светац рођен у доба интернета односно први светац миленијалац. Папа Лео XIV га је канонизовао на свечаној церемонији у Ватикану, где је била и његова мајка Антонина Салзано. Њене фотографије и снимци који приказују како је посматрала тај догађај изуетно су коментарисани на друштвеним мрежама.
Карло Акутис умро је од леукемије 2006. године у 15. години, користио је технологију како би њоме приближио веру младима. Креирао је сајт о еухаристијским чудима који је доступан на 20 језика. Велики број верника одлази у Асизи да би посетили његов гроб и добили реликвије младог свеца.
"Заиста, Карло је пронађен нетакнут. Успели су да га обуку. Органи су му били нетакнути, као и срце, које је потом ношено у процесији током проглашења Карла блаженим у Асизу", испричала је Карлосова мајка, пише вјера.хр.
На питање како је одгајала свеца и да ли је урадила нешто посебно, одговорила је: "Лично нисам ништа учинила, ја сам сину само дала образовне основе које би сви родитељи требало да дају. Карло је ишао у вртић где је учио веронауку".
"Крстио се, а ја сам рођена сам у световној породици. Мој отац је био уредник, стално окружен писцима, и у овој средини апсолутно никада нисам чула да неко говори о вери. Моја прва миса била је моје прво причешће, моја друга миса била је моја кризма, а моја трећа миса била је моје венчање.
Ово говорим како бих нагласила да ме свему научио мој син Карло. Још као дете показивао је велику побожност: са три године, кад смо пролазили испред цркве, желео је да уђе, поздрави Исуса на крсту и Исуса у тарбелнакулу и донесе Госпи цвеће. Са четири и по године читао је Библију, животе светаца и молио се са бројаницом. Ако су у случају свете Терезије њени родитељи били ти који су имали велики утицај на њено одрастање, у случају Карла улоге су биле обрнуте. Био је мој мали спаситељ, а пре свега велики учитељ у вери".
Објаснила је како се Карло разликовао од остале деце:
"Као што је рекао Иван Павао II, када отворимо врата Христу, наш живот се мења. Сваки обичан живот постаје изванредан ако се живи у Христу, за Христа и са Христом. То је Карло урадио. И то је чинио у свакој ситуацији, од најмање до највеће, као што је помоћ у кући, помоћ деци која су била жртве злостављања на интернету или онима у тешкоћама с инвалидитетом, или бескућницима, доносио им је храну и ћебад. Његово залагање било је углавном у апостолату. Са девет година читао је уџбенике рачунарског инжењерства које је купио на Политехничком универзитету у Милану. Научио је алгоритме с којима је радио програме, затим сајтове за парохије, језуите и Ватикан. Није то учинио због своје славе већ због славе неба. Да би то постигао, потрошио је сате на то".
Антониа је у својој књизи "Тајна мог сина" писала о томе да је знала да ће Карло прерано умрети.
"Да, имала сам тај унутрашњи осећај пред реликвијом вела Девице Марије, у вашој прекрасној катедрали у Шартру. То је посебно место са великом духовношћу јер је то место где се људи вековима моле. Чак и Карло, који је био тако близак Исусу – он то није схватао, али нам је рекао ствари које су се касније обистиниле.
На пример, одмалена је говорио да ће увек остати млад и да ће умрети јер ће му пући вена у мозгу (то се догодило због леукемије). Такође је рекао да ће умрети када буде имао 70 кг. И то се догодило. Кад се јавила леукемија, дошао је у болницу и рекао: 'Мама, нећу одавде изаћи жив, желим да то знаш, али ћу ти послати много знакова'. Био је врло миран, увек с осмехом; никада се није бунио. Кад би га неко упитао: 'Патиш ли?' одговорио би: 'Има људи који пате више од мене'. Дао је пример светости у смрти. Схватила сам да се не могу жалити, да је то врховна воља Божја: Карло је спреман и зрео за небо. Био је дечак савршеног и честитог живота, изузетне чистоте, великодушности, доброте... Никада нисмо ни најмање сумњали да је он већ у рају".