окоТВоко: Црвен бан, сваки дан

Неком забава, а неком траума. О томе су извештавали сви сем јавних сервиса, који су по обичају чедни. И Прва, Курир, Блиц ТВ, Уна - сви су анализирали зашто је овога лета у моди био секс на јавном месту. У моди је било и аутовање на друштвеним мрежама. Марко Бошњак, који се није прославио на „Евровизији” представљајући Хрватску, приказао је свог дечка. 

И певач Deen из Сарајева представио је свог дечка црнца. Овог лета су непрестано испливавали снимци познатих и мање познатих личности. На делу је била и осветничка порнографија. Када се вређало, вређало се уз помињање полних органа. 

То је посебно било видљиво у „Елити” где је и кренуо речник псовки. Јесте да смо народ који је имао „Црвен бан” - еротске народне песме, које је сакупио Вук Караџић, али не постоји земља у свету која дозвољава толико простаклука у јавном говору. 

Најгоре је увредити некога на основу сексуалног опредељења, али то говори и о томе да смо дубоко сексуално фрустрирано друштво, које прелази све границе нормалности и пристојности. Јер неког сексуално и вербално понизити је највеће задовољство менталних медијских садиста. 

Али, у суштини, све је то једна велика ментална „онанија”. Ако би доживео реинкарнацију, Сигмунд Фројд би сигурно морао да допише своју теорију сексуалности. Али, ми не живимо у друштву сексуалних слобода. То имају само „бели медведи” и мушкобањасте даме. 

Само познате личности које имају паре и пи-ар менаџере имају право на све што обични смртници немају. Зато је и настала завист и општа потреба за егзибиционизмом. Све је као у филму „Ко то тамо пева” у стилу чувене реплике: „И тата би, сине”. Код нас је све одавно „лепота порока”. 

Они усамљени, тужни, исфрустрирани гледају медије и бива им још горе. Они лајави постају још безобразнији. Али, нигде се не види права људска срећа. Нигде се не осети искрена емоција. 

Медији су нас искварили. Толико перверзија сваки дан у јурњави за шером и кликом. Заборавља се да нема лепшег осећаја него бити вољен па макар и платонски. То знају наше певачице народне музике које нису снимале порно филмове. Њих воле како треба. И Драгану и „српску мајку” и Ану Бекуту. 

Почели смо да губимо оно што је најбоље у овом народу, а то је душа која ће заплакати на сваку лепу народну песму. Секс иде добро само уз љубав и тад има свој смисао, а када постане средство манипулације постаје ђавоље дело. Добили смо у кабловској понуди још 12 порно „ружичастих” канала. 

Фејк сексомани, лажни моралисти, ако се неко није приказао то је храњење ега. Делукс сиромаштво богате перверзне сиротиње. Пролазе године, а све више људи остаје само, ту им, нажалост, никаква телевизијска порнографија неће помоћи. 

Александар Филиповић