ОВА РАТАРСКА КУЛТУРА ЈЕ ОТПОРНИЈА НЕГО БИЛО КОЈА ДРУГА Војвођански ратари задовољни ценом, а биће посејано више него лане ОД ЊЕ СЕ ПРАВИ И БИОДИЗЕЛ
У току је сетва озиме уљане репице. На неким њивама је већ посејана, где су припреме за сетву урађене на време и где је било раније довољно кише.
Због сушног и топлог лета које се одразило на ниске приносе главних пољопривредних култура интересовање за озиме културе ове јесени биће веће него ранијих година.
57 динара коштала репица на почетку жетве
Очекује се да ће уљане репице опет бити посејано више него у сетву 2024. години, када је уљарице било посејано за трећину више него 2023. године.
По подацима Републичког завода за статистику род се током ове жетве у јуну скидао за скоро 48.500 хектара. Просечан принос био је три тоне по хектару. На неким пољима био је и већи - 3,5 и 4 тоне ако је била примењивана пуна агротехника и било мало и падавина.
Укупно смо по статистици добили 145.335 тона уљане репице.
3 тоне био у жетви просечан принос по хектару
После три године ратар из Инђије Радослав Адамовић казао је за Дневник да ће сејати поново уљану репицу. За поновну сетву определио се због суше, малих приноса и ниских цена примарних пољопривредних култура.
-Ни цена репица није богзна каква, коштала је око 55 динара, али и то је виша цена него кукуруза и пшенице - казао је Адамовић. Како је рекао сетва ће га коштати око 140.000 динара по хектару са трошковима закупа.
Од уљане репице прави се биодизел
Уљана репица је вишеструко корисна индустријска биљка. Семе репице користи се у прехрамбеној индустрији за произоводњу уља и за производњу биодизела.
У просеку хектар засејане уљане репице може дати 400 литара биодизела. Значајна је и као прва пчелиња паша и као предусев за стрна жита. Користи се и као сточна храна.
Ратар из Суботице Маринко Кујунџић посејао је репицу, а сејао ју је у прошлој сетви. Био је задовољан приносом од око 2 тоне по јутру.
-На почетку жетве вредела је 57 динара, а после је појефтинила и коштала 52 динара - казао је Кујунџић и навео да ће ове јесени сејати и пшеницу и јечам.
- Озиме културе су се показале као боље за сетву због климатских промена, јер род кукуруза и соје је био слаб.
Забрањено је преузимање дела текста или целог текста без линковање Дневника и навођења медија.