БЕЗ ПЕСТИЦИДА И ОРАЊА ДО ПРОФИТА Српска пољопривреда на прагу промена, РЕГЕНЕРАТИВНИM МОДЕЛИMA са мање рада три пута више приноса ЕВО КАКО ТО РАДЕ СЛОВЕНЦИ
Србија би, према речима професора Пољопривредног факултета у Београду и члана радне групе за израду Закона о регенеративној пољопривреди Владана Пешића, до краја године могла добити тај закон што ће омогућити примену метода одрживе пољопривреде који за последицу има производњу квалитетније и безбедније хране, смањење трошкова пољоприведника, али и смањење штетних утицаја на животну средину.
- У читавом свету, поготово у Европској унији, акценат се ставља на одрживу пољопривреду, и Србија је почела да предузима кораке ка примени тог типа пољопривреде. Примена метода одрживе пољопривреде почела је прво у САД половином прошлог века, а регенеративне методе тек током седамдесетих година - каже професор Пешић и наглашава да је у Србији тек прошле године настало Удружење регенеративне пољопривреде и да се спрема израда закона о том приступу у пољопривреди.
Говорећи о предностима таквог приступа пољопривреди Пешић је навео да он омогућава да се производи квалитетнија и здравија храна, као и да се смањују трошкови пољопривредника, потрошња горива и употреба механизације. Уштеда се остварује нарочито када је реч о употреби пестицида и синтетичких ђубрива који имају велику тржишну вредност.
- Код регенеративне пољопривреде присутност биљака је чак 100 одсто, а код конзервацијске она је до 30 одсто. Хумусна материја је у Србији због интезивне производње и исцрпљивања земљишта на ниском нивоу. Током седамдесетих година прошлог века земљишта у Војводини имала су око четири одсто хумусне материје, а сада је до 1,8 одсто – рекао је Пешић.
Има мање рада, мање енергије се троши, за сат можемо направити три пута више. Смањили смо НПК ђубриво јер секундарни производи остају на њивама-сламу и све друге остатке не износимо
с парцела (Бранко Мајерич)
Нагласио је да је то процес, у ком фармери морају бити свесни када га започну, да треба да буду доследни јер користи можда неће видети у првој години, већ евентуално у другој, и да ће се уколико принос буде нижи у прве две године, све компензовати смањењем трошкова производње.
Како функционише пољопривреда заснована на одрживим принципима ван граница Србије чланови Друштва аграрних новинара из наше земље имала је прилику да се увери у газдинству Бранка Мајерича у селу Мошкањци у општини Горишница у Словенији приликом посете 63. Међународном пољопривредно-прехрамбеном сајму АГРА 2025, једној од најзначајнијих манифестација те врсте у региону, а на којем је Србија била први пут званична земља партнер. Србију је на сајму ове године представљало више од 20 излагача, од окупио 1.710 њих из 35 држава широм света. Један од излагача на радгонској сајамској манифестацији био је управо Бранко Мајерич, који је потанко изнео своја више него позитивна искуства са конзервацијском пољопривредом на подручју Птујског поља на ком обрађује 35 хектара.
-Бавимо се конзервацијском пољопривредом 25 година, и морам признати, првих десет година смо се мучили и тек од 2010, кад смо се опскрбли механизацијом и науружали знањем, радимо пуним капацитетом – прича Мајерич, чији син је пре пет година преузео газдинство. – Крајњи циљ је производња производа заснована на no-till концепту, који подразумева сејање семена директно у необрађену земљу специјалним сејалицама, чиме се смањује ерозија и исцрпљивање земљишта, а истовремено повећава економски профит. Радимо по правилима која налажу да се ништа или што мање земље оре, да је тло покривено најмање 30 одсто после сваке обраде или сетве и да се добро разврставају културе-плодоред, а то значи узгајање минимално три културе у пет година. Код нас се кукуруз сеје на пет година, исто и пшеница. Имамо у плодореду соју, сунцокрет, уљану репицу, кукуруз, пшеницу. Производимо и лук, такозвани Птујски лук, који ужива европску заштиту. У општини Горишница нас шест газдинстава-кметија бави се производњом тог лука.
Мајерич објашњава да се његово газдинство упустило у овакав вид пољопривредне производње схвативши да тако како су раније радили, нема перспективу због климтских услова, наводећи да је квалитет земљишта на 35 хектара које обрађује различит.
Две трећине од тога може да залива, захваљујући државном заливном систему. Има могућност на свакој парцели да се приључи на хидрант у ком има воде од почетка априла до краја октобра са девет бара притиска.
–То значи да неке културе можемо доста добро одржати. Ове године на парцелама где је кукуруз, да га нисмо натапали, имали бисмо подбачај – напомиње Мајерич.
Птујски лук као додатна вредност
Производња аутохтоног Птујског лука пример је очувања традиције кроз савремене методе обраде тла. По речима његовог произвођача Бранка Мајерича, Птујски лук је аутохтона сорта, мало љута, има посебан укус и суве материје.
– До пре тридесетак година свако имање га је производило, али је запостављен јер су се сви окренули хибридима. Ми смо почели да га садимо 2003. Цео процес производње изводи се ручно, без коришћења пољопривредне механизације. Пошто није округао не може механизација да се користи, па смо одлучили да све радимо ручно и покренули смо поступак за добијање ознаке географског порекла. Четри године је то трајало. Лук се хлади у природним складиштима, а не у хладњачама. Производимо га на 12 хектара, а принос је око 20 тона. Тржишна цена на полици је два, три пута већа. То је додатна вредност за мале произвођаче. Био је то први пољопривредни производ са европском заштитом у Словенији – каже Бранко Мајерич.
Додаје да анализе узорака који се радовно обрађују на љубљанском факултету казују да се на површинама где се не преокреће земља, хумус повећава, као и доступност фосфора што је за део стручне јавности било равно чуду.
– Конзервацијска пољо-привреда има пуно предности – каже он. – Током сушних година примећујемо да на површинама под козервацијском обрадом, најмање три до пет дана биљка може дуже остати витална.
Ми смо пуно механизације одбацили јер није потребна, али доћи до добре механизације за овај тип производње не само код нас у Словенији него и у Европи било је немогуће. У Америци смо купили две сејачице. Смањује се и појава штеточина. Има мање рада, мање енергије се троши, за сат можемо направити три пута више. Смањили смо НПК ђубриво јер секундарни производи остају на њивама-сламу и све друге остатке не износимо с парцела. Има толико предности да је то невероватно. Уравнотежи се систем у природи који ми хемијом и којечим још нарушавамо. Поредећи примену регенеративне пољопривреде у Србији и Словенији, проф. др Владан Пешић је навео да она мање више паралелно тече, али да је у Словенији ипак кренула нешто раније, због чега та држава има Удружење за конзервацијску пољопривреду, и може да се похвали и подстицајима за еколошку, односно органску пољопривреду.