У СУСРЕТ САВЕТОВАЊУ КРИВИЧАРА НА ЗЛАТИБОРУ Нова лупа за кривично законодавство
Најављене измене и допуне Кривичног законика (КЗ) и Законика о кривичном поступку (ЗКП), два кровна правна акта за целокупно казненено законодавство Србије биће главна тема предстојећег саветовања кривичара 25. и 26. септембра на Златибору чији је непосредни организатор Српско удрушење за кривичноправну теорију и праксу.
„Јавна расправа о нацртима закона о изменама и допунама КЗ И ЗКП-.а требало је да траје до новембра прошле године , али је померена. Међутим, изречена мишљења указала су, чини се сасвим оправдано, на неопхдност још детаљније стручнокртичке анализе новопредложених решења пре њиховог слања у скупштинску процедуру“, каже проф. др Станко Бејатовић председник Српског удрушења за кривичноправну теорију и праксу.
Бејатовић истиче да само адекватна казнена политика, како законска тако и судска и јавнотужилачка представља најефикасније средство за сузбијање кривичних и других казнених дела.
Очекује се да више од 400 судија, тужилаца, адвоката и професора из Србије и земаља региона, учесника овог 64. по реду саветовања, дају допринос проналажењу одговора на питање - да ли понуђена решења у Нацрту Закона о изменама и допунама Кривичног законика и Нацрту Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку испуњавају све нормативне предуслове жељеног степена адекватности државне реакције на криминалитет или не, и ако не, шта би требало мењати како у предложеном тако и у другим позитивноправним нормама овог карактера да би се то постигло? Уз то, неопходна је правилна и доследна примена тих норми као гаранција правне сигурности градјана Србије.
На саветовању о новим решењима у кривичном законодавству, криминолошким и политичким разлозима нормирања, биће организована и два округла стола. Један је посвећен новинама у Закону о правосудној академији и њиховом доприносу стручности носилаца правосудних функција у Србији, а други округли сто ће указати на неопходност имплементације стандарда нове ЕУ Директиве 2024/1203 о заштити животне у национална кривична законодавства уопште, а тиме и кривично законодавство Републике Србије, пре свега у њен Кривични законик.
„Само у случајевима када једно друштво, у овом случају Република Србија, у свом казненом законодавству има адекватно прописане санкције, када се оне као такве изричу у духу законске норме и када као резултат ефикасности откривања, доказивања, процесуирања и пресуђења извршених казнених дела, имамо високог степен извесности привођења одговорности свих извршилаца казнених дела, може се рећи да је његово казнено законодавство у функцији жељеног степена адекватности реакције на криминалитет“, сматра професор Бејатовић.
Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу организује ово саветовање у сарадњи са Министарством правде. Правосудном академијом и Институтом за криминолошка и социолошка
истраживања, Мисијом ОЕБС у Србији и подршку Интермекса из Беоограда.
В. Савић