ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ Балетски диптих премијерно на сцени СНП-а

Представа је конципирана у два фрагмента. Први је “Игра сенки” у кореографији Јакопа Годанија, а други је “Болеро”, у кореографији Маше Колар. 

Јакопо Годани истражује појам уметничке и људске слободе и претвара га у структуру која се мења и нестаје попут птице у лету, како напомињу у СНП-у, док Маша Колар користи једну од најпознатијих музичких партитура, “Болеро” Мориса Равела, као предложак којим покреће хипнотичку непоновљиву игру.

Некадашњи првак Балета Франкфурт, под вођством Вилијама Форсајта, Јакопо Годани је градио истовремено и кореографску каријеру, креирајући оригинална дела за велики број светских компанија. Постао је уметнички директор Форсајт компаније / Балета Франкфурт, а касније Дрезден Франкфурт компаније игре почетком 2015, и на челу ове престижне трупе задржао се све до прошле године.

- Мој рад, што се тиче кореографије, веома је технички захтеван. Волим да радим на покрету, развијању идеја на сцени, али у крајњој инстанци, на надреалном, на креирању специфичне атмосфере у позоришној сали. Не тражим ту елементе из свакодневице или нормалности. Волим да измишљам и уносим иновације које нас измештају из реалности. Желим да моја дела увуку људе унутра и хипнотишу их. Понекад успем, понекад не, али управо због свега тога ја овај комад зовем „Игра сенки”. Ликови које користим понекад немају лица, носе барокне костиме, веома живописне и крећу се, боље рећи лутају, у простору који је попут сновиђења. Желим да креирам несвакидашње искуство - објашњавао је Јакопо Годани своју нову кореографију у интервјуу нашем листу. 

Чувени “Болеро” Мориса Равела доживео је много кореографија, а овог пута ћемо га слушати и гледати по замисли Маше Колар, плесне уметнице која је остварила богату интернационалну каријеру, између осталог и као чланица чувеног италијанског “Атербалета”, и такође се потом посветила кореографији и сарађивала са најпознатијим компанијама у свету. 

-  Сама музика Равелова првенствено је тако замишљена да се репетира, до изнемоглости, и онда кулминира неком екстазом, а кулминација сама по себи је усхићење, вибрација која неминовно покреће, али покреће неку позитиву, иако се на крају тај ерос може назвати и танатос, који одумире и све се стишава, и напокон следи мир. Али, тај процес “Болера” кроз музику је дефинитивно добра вибрација. За мене је свакако добра вибрација, јер ово ми није први сусрет са “Болером”. Ја често радим интерпетације “Болера”, ово ми је можда пета верзија - помињала је Маша Колар у разговору за наш лист, додајући да се те верзије мењају, некад врло мало, а некад потпуно одлазе у нови концепт

Двадесетак играча плесаће у њеној короеграфији на Равелову музику, али и на музичку интервенцију на Равела, уз помоћ електронских бубњева, коју је урадио хрватски композитор Вишеслав Лабош.