ВОЈВОЂАНСКИ БИСЕР ДОБИЈА НОВО РУХО За рестаурацију издвојено преко 50 МИЛИОНА динара, дворцу у Кулпину следи заслужена обнова
КУЛПИН: Великом дворцу у Кулпину ускоро следи обнова, а инвестиционо одржавање те грађевине од историјског и архитектонског значаја коштаће готово 50,7 милиона динара, с ПДВ-ом.
Конзерваторско-рестаураторске и грађевинско-занатске радове, који ће трајати шест месеци, Покрајински завод за заштиту споменика културе поверио је београдским предузећима „Јадран“ и „Алп инжењеринг“.
Како се из спецификације објављене на Порталу јавних набавки може приметити, предвиђено је, између осталог, обијање фасадних површина и ново малтерисање те санација зидова.
Дрвени елементи таванице изнад улазног трема биће замењени, а на списку радова је и рестаурација оштећених елемената орнаменталне пластике, венаца и профила, прозора, прозорских клупица, дрвених застакљених врата, као и прозорских решетки. Ту је и покривање куполе бакарним лимом и израда декоративних капица, те нове опшивке и окапнице од бакарног лима.
Надстрешница изнад врата на северној фасади биће поправљена, а фасаде обојене високо паропропусним, квалитетним бојама. У плану је израда стазе од гранитних коцки, облагање степеника терацом преко бетона и поплочавање површина клинкер опеком.
Део комплекса у Кулпину је и мањи дворац, а оба објекта у парковском окружењу саграђена су за племићку породицу Стратимировић, једну од првих српских породица која је стекла племство у аустријској царевини. Крајем 19. века па до национализације 1945. власници поседа су Дунђерски, а наследници те породице захтевају да им се одузета имовина реституцијом врати и поступак је још увек у току.
Данашњи изглед Велики дворац добио је после реконструкције 1912. године, по пројекту архитекте Момчила Тапавице. Зграда је са уличне стране приземна, а са дворишне спратна, док главном фасадом доминира уздигнут портик са степеништем, прилазним рампама и четири пара јонских стубова.
Погодан за филмове
Осим туриста, несвакидашњи амбијент комплекса у Кулпину привлачи домаће али и стране филмаџије, па су у дворцу снимане серије „Сва та равница», „Јагодићи”, „Сенке над Балканом” и „Santa Maria dela salute”, као и део серијала „Великани српске Војводине”.
Ту је сниман и крими-трилер „Гавран” 2012. године, по делу чувеног писца Едгара Алана Поа.
Изнад кровног венца је атика са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. По три бочна прозора, украшена су полурозетама са фигурама орлова. Са дворишне стране, на спрату је веранда петоугаоне основе, која је покривена петоделном куполом на канелираним стубовима.
Комплекс са два дворца и парком је као културно добро заштићен 1970. године, а 1991. проглашен за споменик културе од великог значаја.
После реконструкције 1912. године, на Великом дворцу је у неколико наврата урађена делимична рестаурација и конзервација, а пре неколико година је због лошег стања, реконструисан кров.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.