ТАКЕР КАРЛСОН ОТКРИО НОВЕ ТАЈНЕ 9/11 Фаталан сукоб ЦИА и ФБИ

Двадесет и четири године након 11. септембра, расправа о улози америчких обавештајних служби не јењава. Званични извештаји – пре свега 9/11 Commission Report (2004) и Joint Inquiry Report (2002) – указују на “системске пропусте и лошу координацију”. Али нова серија на Јутјуб каналу Такера Карлсона, у епизоди “The

9/11 Files: The CIA’s Secret Mission Gone Wrong | Ep 1”, иде корак даље и сугерише да је постојао свесни план ЦИА да контролише или чак регрутује будуће отмичаре. Ова тврдња захтева раздвајање доказаних чињеница од спекулација.

Alec Station и јеменски центар

Кључни извор била је телефонска централа у Јемену – тзв. Хада switchboard. Према Комисијском извештају, та локација је идентификована као комуникациони чвор Ал-Каиде. Међутим, информације добијене одатле нису у потпуности дељене са ФБИ. Емисија Такера Карлсона тврди да се то догодило намерно, како би ЦИА задржала контролу над потенцијалним оперативцима.

Визе и пут отмичара

Документовано је да су двојица отмичара, Калед ал-Мидар и Наваф ал-Хазми, добили америчке визе у Џеди 2000. године. Истраге касније нису утврдиле неправилности у самом процесу издавања, али отвориле су питање – зашто ФБИ није одмах обавештен када су та имена повезана са терористичким састанком у Куала Лумпуру? Ова “рупа у координацији” постала је кључна тачка критике. Карлсон иде даље, имплицирајући да су визе намерно олакшане у оквиру заједничке операције ЦИА и саудијске обавештајне службе. За то, међутим, нема документованих доказа. 

Сукоб ЦИА–ФБИ

Најчвршћа чињеница јесте да су односи две агенције били поремећени. Бивши ФБИ агент Марк Росини јавно је изјавио да му је забрањено да информације о Ал Мидхару и Ал Хазмију проследи ФБИ централи. Ова тврдња је у складу са налазима Joint Inquiry из 2002, где се констатује да је ривалитет и “култура чувања извора” директно допринела неуспеху да се спрече напади. Ричард Кларк, бивши координатор за контратероризам Беле куће, отишао је даље, назначивши могућност да је ЦИА водила “фалсе флаг” операцију. Академска заједница ову тезу сматра непровереном, али је чињеница да је ЦИА блокирала проток информација неспорно утврђена.

Саудијска веза

Улога саудијског држављанина Омара Албајумија додатно компликује слику. “28 редактованих страница” из конгресне истраге, објављених 2016, показале су да је Албајуми имао контакте са саудијском обавештајном службом, док је истовремено помагао отмичарима у Калифорнији. Карлсонова емисија тврди да је он био продужена рука ЦИА, која није смела директно да делује на америчком тлу. Званични извори не потврђују ту хипотезу, али потврђују да су његови контакти остали неистражени на време. Оно што се поуздано зна јесте да је ривалитет ЦИА–ФБИ био фактор од историјског значаја. ЦИА је задржала информације које су могле да промене ток догађаја, док ФБИ није имао пуну слику о претњи. Да ли је то последица институционалне затворености или свесне операције остаје отворено питање. 

Документарац Такера Карлсона нуди најрадикалнију интерпретацију, али и без ње чињенице говоре да су границе између непажње, намере и прикривања биле опасно замагљене. И управо у тој зони сенки наставља да живи највећа неизвесност о трагедији 11. септембра.

др Горан Дејановић