ПОТРАГА ЗА СТАРИМ И НЕПОЗНАТИМ СОРТАМА У СРПСКИМ ВИНОГРАДИМА Идентификација винског наслеђа уз помоћ нових генетичких метода
До краја године очекују се први резултати истраживања, која треба да допринесу реконструкцији наше винске историје, евентуално новим открићима старих, непознатих и заборављених сорти винове лозе које су у даљој прошлости биле гајене широм Србије.
Реч је о пројекту под називом „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards” који реализују научници са Универзитета у Београду. У истраживања са Пољопривредног факултета укључене су професорке Славица Тодић и Вера Ракоњац, са Биолошког факултета проф. др Жељко Томановић, а са Института за мултидисциплинарна истраживања Мирослав Николић, и она се обављају се у сарадњи са стручњацима из шпанског Инсти- тута за вино и винову лозу Универзитета Ла Риоха.
- Пројекат „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards” треба да идентификује узорке винове лозе прикупљене са старих и непознатих чокота широм Србије. Овог пролећа је сакупљено око 90 узорака из Топлице, Жупе, Неготинске Крајине, Делиблатске пешчаре, околине Ниша, Алексинца, Пирота, околине Лепосавића и Ораховца, као и манастира Рача, Студеница, Сретење, околине Требиња… Циљ овог пројекта је идентификација старих чокота применом најсавременијих генетичких метода, откриће непознатих сорти и њихова каснија евентуална ревитали- зација и увођења у комерцијалну производњу - каже проф. др Жељко Томановић и додаје као занимљивост да се у манастиру Рача налази веома стара винова лоза уз цркву за коју се претпоставља да је ту од обнове храма пре више од 200 година, а да се испред зграде старог начелства у Неготину налази лоза за коју се сматра да је посађена пре филоксере.
По његовим речима, Србија свакако не може бити конкурентна на винском тржишту са интернационалним сортама, као што су шардоне, каберне совињон, мерло и друге, већ мора улагати и развијати сопствени аутохтони вински сортимент.
-Други део пројекта се односи на прокупац, који је наша најзначајнија аутохтона винска сорта. Планира се секвенцирање генома осам одабраних клонова прокупца, међу којима су се нашли и стари чокоти прокупца из манастира Сретење и винограда посађеног крајем 19. века у Жупи. Геномска анализа ће нам показати који клонови прокупца показују највећу отпорност на климатске промене и болести, као и друге особине које су од значаја за добијање високо- квалитетних вина - објашњава Томановић.
Србија не може бити конкурентна на винском тржишту са сортама као што су шардоне, каберне совињон, мерло... већ мора улагати и развијати сопствени аутохтони вински сортимент
Садашња истраживања наставак су пројекта „Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века“, реализованог 2021. и 2022. године. Финансирало га је Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, а реализован је такође у сарадњи са Институтом за вино и винову лозу Универзитета Ла Риоха. Како каже Томановић, захваљујући том пројекту, значајно су унапређена сазнања о локалним и одомаћеним винским сортама у Србији, применом најновијих генетичких метода. Највеће открићње је девет потпуно непознатих сорти у различитих винским рејонима Србије.
Зорица Милосављевић