ОБЕЛЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД КОЛОНИЗАЦИЈЕ У БАНАТСКОМ ВЕЛИКОМ СЕЛУ Сељачке радне задруге биле су начин да се људи брже прилагоде животу у равници, али и да се идеолошки и политички обликују

Предавачи су били: др Јелена Веселинов, историчарка права и управница послова Матице српске, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, и Богдан Шекарић, етнолог у Музеју Војводине. Догађају су присустовале Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Град Кикинда и Матица српска пре пет година потписали су Протокол о сарадњи. Задатак Матице српске је да нам, на професионалан и квалитетан начин, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје, међу којима је свакако и колонизација. Кроз ову изложбу и предавање, имали смо прилику да сазнамо више о значају оваквих историјских процеса и какав утицај остављају на реализацију идеје о очувању и јачању јединства српког народа и идентитета -рекла је Јакшић Киурски.

Ове године се обележава 80 година колонизације партизанских породица, када су нове социјалистилчке власти, након Другог светског рата, организовале насељавање Војводине, што је био највећи колонизациони подухват у историји покрајине, као и најорганизованији и најхуманији:

-У питању су били људи који су дошли из свих крајева Југославије, а свака република је добила квоте колико људи и где насељава. Велико Село је било састављено од три села: Солтура, Светог Хуберта и Шарлевила, а на овај простор дошли су колонисти из Бихаћа, Дрвара, Босанског Петровца и других делова. Комунистичке власти су брзо извршиле колективизацију, формиране су сељачке радне задруге, које су биле начин да се људи брже прилагоде животу у равници, али и да се идеолошки и политички обликују, у складу са интересима власти -додао је је др Милан Мицић.