У СРБИЈИ ЧАК 21 СЕЛО ИМА САМО ЈЕДНОГ СТАНОВНИКА Некада пуна живота, данас су пуста

Поједина села у Србији према попису из 2022. године имају само једног житеља, а нека су потпуно празна. Међу њима су и она која крију невероватну историју и како је некад изгледао живот српског сељака.

Један од показатеља да су људи у последњој деценији одлучили да село замене градом збор различитих разлога доказују српска села са 10 и мање становника. Највише их је у Региону Јужне и Источне Србије, истиче се у у публикацији "Становништво у малим насељима" Републичког завода за статистику из 2022. године.

Села у Србији са једним становником

На основу званичних података, 21 село у Србији има по једног становника, од којих су 16 на југу: Мрковица (Лесковац), Лесковица (Бабушница), Доња Глама (Бела Паланка), Било, Бољев Дол и Петачинци (Димитровград), Велика Лукања (Пирот), Гумериште и Ћурковица (Врање), Корбул (Врањска Бања), Рајчевце (Трговиште), Жалица и Парада (Куршумлија) и Доња Бејашница, Пестиш и Широке Њиве (Прокупље).

Мрковица (Лесковац)

Село Мрковица, последње у атару Лесковац, води се као једно од најмање насељених места у Србији. Према последњем попису, у селу живи свега један човек. Некадашње домаћинство са више кућа, данас је тиха долина коју красе само тишина и сећања. Некадашња школа је пропала, а продавнице деценијама нема као ни сеоског дома где су се мештани некада окупљали.

Данас је Мрковица "аветињско село" у коме живи један старији човек подно Чемерника - Драгиша Савић (70).

Према локалним причама, Драгиша одбија да напусти завичај и свакодневно обрађује своју земљу, иако му је најближи комшија километрима далеко.

"То је од шездесетих до 1985. године било најлепше село и најнапредније село у околини. Из околних села су ишли код нас у четворогодишњу основну школу. Имали смо два одељења. Људи су били имућни, јер се горе све рађа, све успева с обзиром да се Мрковица после успона налази на сунчаној равни, па тек два, три километра даље је почетак Чемернка“, објашњава за Југмедиа Славољуб Илић из Лесковца.

Према његовим речима, у Мрковици је било 58 кућа и њихови становници су се бавили сточарством, ратарством, воћарством, повртарством и све је нестало само због тога што тадашњи општинари нису хтели да ангажују два булдожера да поравнају пут које су неколико узастопне кише и брзаци једноставно - однели.

"Сада те туга ухвати када одеш горе. Но, ја упорно идем сваке недеље са још неколико пријатеља. А оног човека, без игде свог на свету обилазимо, носимо му храну, попричамо, но скоро да је подивљао, веома ми га је жао", открива Славољуб.

Гумериште (Врање) - 1 становник
Још једно село са само једним становником налази се на југу Србије, у околини Врања. Гумериште је некада било активно сеоско насеље, али је миграција младих, недостатак инфраструктуре и посла довела до његовог скоро потпуног нестанка са мапе живота.

Легенда о настанку данашњег села Гумериште које је основано у другој половини 18. века говори да су са Косова овде добегла два брата. Један брат је основао Тесовиште а други брат је основао Гумериште. Између становника ових села до пре око 100 година нису склапане брачне заједнице.

Манастир (Ниш) - 4 становника
Смештено у нестварно лепој Сићевачкој клисури, село Манастир броји свега четири становника. Најмлађи међу њима има 56 година.

Смештено у Сићевачкој клисури, неколико километара од Нишке Бање и 12 километара од Ниша, Манастир је по попису после Другог светског рата имао 122 становника. Међутим, у потрази за послом и бољим животом већина породица одселила се 60-тих година прошлог века за Ниш, или у суседно село Просек. Нишлије су у том селу 80-тих изградиле око 60 викендица, а њих четворо се и трајно доселило у Манастир.

Мушковина (Златар) - 13 становника
На падинама планине Златар налази се село Мушковина, које броји тек 13 становника просечне старости преко 80 година. Зими, због снега, пут до села често је потпуно непроходан.

Становници живе од пољопривреде и сточарства, а најближа продавница и лекар су километрима удаљени. Ипак, многи од њих кажу да не би мењали свој мир ни за шта.

Некада је село Мушковина изгледало другачије. Било је много више људи, деца су ишла у школу и сви су били удружени.

"Село је било сложно и било је доста становника, преко 100 људи. Боље се поштовао комшилук неко сад чељад код куће“, рекла је Стоја Брајовић за Вести Западне Србије 2020. године.

Најмлађи становник села је Станко Брајовић. Он данас има 70 година, док најстарији мештанин има 88 године.

Чешко Село (Бела Црква) - 26 становника
Најмање село у Војводини је Чешко Село у општини Бела Црква. Данас има свега 26 становника, претежно чешке националности. Основано у 19. веку од стране досељеника из Чешке, село и даље чува језик и обичаје предака. Међутим, младих готово да нема, а старосна структура становништва све је неповољнија.

"Фабијан", како се некада звало, једино је место у Србији где Чеси и данас живе као већина. Иако немају ни школу ни продавницу ни кафану, али зато имају Етно-музеј и Дом културе.

Ово село са двадесетак житељ живне током лета, када се претвара у туристичку атракцију за путнике из Чешке Републике али и региона, који овде проналазе мир и део историје својих предака.

Гаре (Прешево) - 0 становника
У општини Прешево, у селу Гаре не живи ни један човек, већ се само понека дивља животиња може срести на обронцима овог села. Потпуно напуштено, са зараслим путевима и урушеним кућама, Гаре је симбол онога што се дешава са многим руралним местима у Србији. Некада дом више десетина породица, данас је нема слика заборава.

Голешница (Алексинац) - 0 становника
Слично Гарету, и Голешница код Алексинца више нема ниједног становника. Ово село, смештено у Нишавском округу, остало је без живота и званично је забележено као потпуно напуштено према подацима Републичког завода за статистику. Некадашња кућна огњишта данас су тек рушевине прекривене коровом.