ДЕЦА ОСЕЋАЈУ ДА СУ ДЕО ВРШЊАЧКЕ ГРУПЕ
НАЦИОНАЛНИ ИЗВЕШТАЈ ПОКАЗУЈЕ НАПРЕДАК За инклузивно образовање обучено 5.000 наставника
У Скупштини Србије је представљен Национални извештај о инклузивном образовању у Србији од 2022. до 2024. године, а помоћница министра просвете Снежана Вуковић истакла је да је имплементација инклузивног образовања најинтензивнија у протекле две године и навела да је у том периоду формирано 13 ресурс центара и обучено 5.000 наставника.
Вуковић је објаснила је да су ресурс центри специјалне школе које имају додатне обавезе и додатну улогу да пружају подршку типичним школама у којима постоје деца која се образују по индивидуалном образовном плану.
- Индивидуални образовни план, а то су мали курикулуми за свако дете које има потребу за додатном подршком и изменом садржаја или исхода. Имамо их преко 20.000 у систему таквих индивидуалних образовних планова - рекла је Вуковић за Танјуг и додала да је обуке у том сегменту прошло више од 5.000 наставника у последње две године.
Подсетила је да Министарство просвете поседује 11 хуманоидних робота, како би пружали подршку деци која имају разне изазове када је комуникација не само са наставником у питању, већ комуникација са средином уопште. Министарство просвете још од 2009. године интензивно ради на имплементацији инклузивног образовања.
Руководилац Ресурсног центра Стеван Несторов рекао је да су ресурсни центри новина међу мерама подршке инклузивном образовању у Србији.
- Ресурсни центри су, како ми кажемо, куће знања, једна могућност да стручњаци који раде у ресурсним центрима поделе своје знање и помогну и подрже свако дете коме је потребна додатна подршка у образовању и одрастању - рекао је Несторов за Танјуг и нагласио да ресурсни центри пружају подршку свим актерима образовања - наставницима, родитељима, другим стручњацима, као и образовном систему.
Права шанса за сваког ученика
Саветница и шеф кабинета министра просвете Слађана Николић рекла је да тај извештај није само документ о постигнутих резултатима, већ и водич за будуће кораке.
- Изградња инклузивног образовања захтева системски, стратешки и интерресорно подржан приступ. Уверена сам да, уз преданост свих актера у образовању и подршку наших међународних партнера, можемо обезбедити да сваки ученик у Србији добије праву шансу за развој свог потенцијала - рекла је Николић.
Нагласио је да постоје различите савремене технологије које су помоћ у раду са децом, а међу њима је хуманоидни робот. Деца робота доживљавају као играчку, а игра је основни начин на који деца живе и тако у ствари треба да изгледају све активности у којима деца учествују.
Указао је да се имплементацијом инклузивног образовања сва деца осећају као део вршњачке групе.
- Сваки човек жели да буде прихваћен, укључен, човек је друштвено биће, па и сва наша деца која имају неку потребу за додатном подршком, желе да буду укључена. Сва деца имају имена, то су наша деца, деца наших пријатеља, рођака, колега, деца која су, захваљујући различитим мерама подршке, укључена и осећају се да су део вршњачке групе - нагласио је Несторов.