ВРЕМЕ МЛАДИХ (И МУЗИКЕ) Изазован репертоар Сенћанског мађарског камерног позоришта

Како је то из перспективе позоришта, односно савремених генерација, могло се чути и видети на шоукејсу Сенћанског мађарског камерног позоришта, које „Школу на граници” поставило на сцену у прошлој сезони, у сарадњи са Катом Ђармати (адаптација и драматургија) и Ђерђом Видовским (режија). 

Прича прати неколицину дечака у војној школи. Њих малтретира друга група, старијих дечака, а није им лако ни са васпитачима. Иако цео роман има изразито набијен политички контекст (Руси су у Мађарској неколико година пре писања романа у крви угушили револуцију против Стаљинизма), у представи нема експлицитно политичких тонова. Чак је и аутор, Геза Отлик, радњу сместио између два светска рата. Намера је евидентно била да се представа фокусира на одрастање дечака у веома тешким околностима и међусобним односима. За ту основу у драматуршко-редитељском поступку се доста основа може пронаћи и данас, када млади делују изоловано у оквирима својих вршњачких група.

Глумци сенћанског позоришта тако су имали прилике да се окушају у нечему што је класик мађарске књижевности са, могло се чути током округлог стола, веома рахаичним језиком. Доста се расправљало и о томе колико је цела прича, па и сам поступак, близак данашњим генерацијама и шта оне у томе препознају као своје. Свакако је својеврстан закључак био то да се доста тога променило, али основа људског живота - пријатељство, однос према родитељима и другим ауторитетима, и није толико.

Оно што је посебно у овој представи, као и једној другој која је актуелна на сенћанској позоришној сцени, јесте то да у њој играју полазници драмске школе, ученици средњих школа. Укључивањем у професионлни живот позоришта они се сигурно додатно развијају као особе, а можда и будући глумци, што је посебно дошло до изражаја у представи коју су припремили уз помоћ својих ментора Јудит Веребеш и Золтана Деваија - „Цар је го” Јевгенија Шварца, по мотивима Андресенове бајке. У маниру сатиричне комедије, они су представу извели толико уверљиво, да треба пратити њихов рад и убудуће, јер ће се бар неко од њих сигурно наставити да бави позориштем. 

Трећи шоукејс у Сенти имао је и низ прелепих музичких програма. На главној сцени прво је изведен концерт мађарске народне музике у којем су учествовали глумци из ансамбла, а затим и „Звиждукарник”, концерт глумачког ансамбла и његових пријатеља, инспирисан стваралаштвом Ернеа Веребеша и бенда Zyntharew. 

Веребеш се и сам придружио глумцима-музичарима на сцени, што је само улепшало овај сјајан догађај. Па и доживљај за оне којим су глумци Сенћанског мађарског камерног позоришта успели да пренесу своју богату музичку културу и таленат.