ОНО ШТО ЈЕ АЈФЕЛОВ ТОРАЊ ЗА ПАРИЗ, ТО ЈЕ ОВА ГРАЂЕВИНА ЗА БАЧКУ ТОПОЛУ! Најстарија је од некадашње четири у овој војвођанској општини, а локалне власти траже начин да јој врате стари сјај

Данас овај симбол Бачке Тополе чека своју другу младост.

Свако ко прошета језером застане да се диви ветрењачи која је „незванични симбол“ природне и културне баштине севера Србије. Стара, достојанствена, помало тужна. Као старица која седи на клупи и гледа у пролазност, тако и ова ветрењача стоји и подсећа на време када је Бачка заиста била житница и то не само фигуративно, већ буквално, са млиновима на сваком углу, са ветром као главним радником и са мирисом свеже брашна у ваздуху.

Изградња ветрењаче 1858. године није био обичан пословни подухват. То је био догађај. Подигнута је на Вашаришту и постала је симбол просперитета, технолошког напретка и привредног полета једне општине. Генерације Бачкотопоļаца су одрастале уз њену силуету на хоризонту. Млинар Деметер Ђери је био власник, па је прешла  у власништво предузећа „Житко", изгубила своју првобитну функцију и почела да бледи из колективног памћења општине. Била је период када је служила као музеј млинарства. Деца са наставницима су долазила да виде како су стари радили, дивила су се механизму, замишљала како ветар покреће тешка крила. Многи Бачкотополчани и данас с носталгијом причају о тим посетама.

Приватизација 2004. године донела је нове власнике, нове планове, али и нове неизвесности. Сви су имали идеје, али ниједна се није реализовала. Ветрењача је и даље ту, али некако није. Присутна, а занемарена. Као да је замрзнута између прошлости која је била славна и будућности која никако да дође.

Ветрењача  је постала визуелни симбол Бачке Тополе. Њена силуета краси логотипе, туристичке материјале, медијске приче. Препознатљив је симбол Бачке Тополе попут Водоторња на Палићу или   Ајфеловог торња за Париз.

Општина Бачка Топола  годинама покушава да пронађе решење, али пошто је приватном власништву процедуре су другачије.

Мештани знају да ветрењача није само грађевина од дрвета и камена. Она је прича о томе ко смо били и ко можемо бити. Мост између пољопривредне традиције и туристичке будућности. Спој природе,  језера, зеленила, летњег кампа, као  и културе, историје, колективног памћења.

Ветрењача и данас одолева временским непогодама, пропадању, забораву. Крила јој више не круже, али симболика остаје снажна. Као да чека,  стрпљиво, достојанствено да неко препозна њен потенцијал, да неко коначно каже: "Доста је било чекања."

Можда ће то бити општинска власт са визијом и средствима или приватни инвеститор са осећајем за наслеђе. Можда ће то бити комбинација јавног и приватног сектора, подршка државе, европски фондови. Ко год то био, ветрењача засłужује  другу шансу.

Јер кад оживимо ветрењачу, оживљавамо део себе. Подижемо мост ка прошлости коју не смемо заборавити, а истовремено градимо будућност у којој традиција није терет већ инспирација.

Пројекат „Културна и природна баштина – туристички драгуљи  Бачке Тополе“  реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Општине Бачка Топола. Ставови изнети у подржананом медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.