БИЗАРНА ПРАКСА ЗАКУЦАЛА И НА БАЛКАНСКА ВРАТА: ПОВОЉАН СМЕШТАЈ У ЗАМЕНУ ЗА СЕКС Осим жена, на мети и економски рањиви мушкарци: достављачи, мигранти...

Реч је о договору у којем станодавац нуди бесплатан или повољнији смештај у замену за сексуалне односе, а ново истраживање Chrisa Voha, предавача социологије и криминологије на Manchester Metropolitan University, показује да овакви аранжмани нису изузетак, већ симптом дубоке стамбене и друштвене кризе.

Детаљи истраживања, чији ће коначни резултати бити познати крајем године, објављени су на платформи The Conversation, која доноси садржај настао у сарадњи новинара и академских радника.

„Секс за станарину није ствар избора, већ последица очаја. У већини случајева постоји јасна неравнотежа моћи – економске, социјалне и родне – која омогућава експлоатацију оних који немају другу опцију”, упозорава Voh у свом раду.

Иако се на први поглед чини да се ради о договору између одраслих особа које пристају на услове, истраживања из Велике Британије и САД показују да се иза тих договора често крије присила прикривена сагласношћу.

Према подацима кампање Generation Rent из 2022. године, више од 200.000 жена у Уједињеном Краљевству могло је бити суочено са понудом смештаја уз „алтернативне услове”.

Такве понуде најчешће се појављују на платформама попут Craigslist и Facebook Marketplace, формулисане еуфемизмима као што су: „Смањена станарина за одговарајућу женску особу” или „Могући договор о посебним условима становања”.

Пракса заживела и у Хрватској?

Сличне понуде могу наићи и подстанари у Хрватској, који своја искуства деле у тематским групама на друштвеним мрежама, на пример у групи Станови Загреб – НАЈАМ, о чему је писао Јутарњи лист. Студенткиње тамо деле своја непријатна искуства преписки с мушкарцима или лажним женским профилима који тврде да имају одличне и повољне станове, али и да се могу „договорити око цене”. Један је ишао толико далеко да је девојци која је написала објаву да тражи стан понудио свој „бесплатно”, уз услов да дође неколико пута месечно „на дружење”.

Према садржају објављеном на The Conversation, мете су најчешће младе жене, студенткиње и раднице у несигурним пословима. Ипак, истраживање показује да нису једине – све чешће жртве су и економски рањиви мушкарци. Кроз разговоре са жртвама, Voh бележи искуства достављача, радника с повременим и слабо плаћеним пословима, као и миграната без права на социјалну помоћ.

„Они често немају приступ сигурном смештају, а стигма и очекивање мушке самосталности спречавају их да потраже помоћ”, наводи Voh.

Многи испитаници описали су осећај понижења, срама и губитка достојанства, али и страх од полиције.

Иако је „секс за станарину“ технички незаконит према британском Закону о сексуалним деликтима из 2003. године, пракса показује да правда ретко долази до жртава. До данас су тамо забележене само две успешне пресуде, 2022. и 2024. године, против станодаваца који су нудили смештај у замену за секс.

Многе жртве, међутим, погрешно верују да су саме прекршиле закон, што додатно отежава пријаву злостављања. Британско Министарство унутрашњих послова 2023. године покренуло је јавну консултацију о овом феномену, али Voh упозорава да се проблем и даље третира као „појединачни криминални случај”, без разумевања структурних узрока који га омогућавају.

Подаци показују да је просечна станарина у Уједињеном Краљевству 1.339 фунти месечно (око 1.566 евра), што је двоструко више него пре десет година. Радници са нижим примањима често троше више од половине плате само на најам, док плате стагнирају, а социјалне накнаде не прате реалне трошкове живота.

„Станодавци у Великој Британији имају знатно већу моћ од најмопримаца. То је савршено тло за предаторско понашање, било да се ради о сексуалној експлоатацији, било о изнајмљивању простора у нехуманим условима”, објашњава Voh.

Ова неравнотежа моћи, сматра аутор студије, није случајна, већ резултат дугогодишњих политичких одлука које су довеле до урушавања социјалног становања, дерегулације приватног тржишта најма, ширења несигурних облика рада и рестриктивних имиграционих политика.

Иако је правна заштита важна, Voh упозорава да казнени прогон сам по себи не решава узрок проблема.

„Секс за станарину није девијација, већ директна последица друштвених неједнакости”, каже професор, који решење види у повећању доступног и сигурног јавног становања, укидању ограничења социјалних права за мигранте и успостављању родно инклузивних служби подршке, како за жене, тако и за мушкарце.

„Ово није рубни феномен. Секс за станарину симптом је дубљег колапса стамбеног система и социјалне политике и захтева одговор једнак размеру штете коју ствара”, закључује Voh.