„Ово се никад до сада није десило“ ЛОНЧАР: У СРБИЈИ УРАЂЕНО ВИШЕ ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ОВЕ ГОДИНЕ НЕГО ИКАДА Листе чекања много мање него било где у свету

Реагујући на излагање посланице Зелено-левог фронта Марине Мијатовић на седници Скупштине Србије, која је тврдила да Србија није у стању четири године да донесе пропис у области трансплантације, Лончар је рекао да би било боље да су сви донори органа и да у трансплантацији није проблем закон.
 

Оно што је било најбитније, што смо гледали на примеру других држава, требала нам је подршка цркве и добили смо је. Битан је резултат. У Србији никад није урађено за мање од година дана толико трансплантација и ту не рачунам трансплантације наших пацијената које су урађене у иностранству, рекао је Лончар.
 

Додао је да никада пацијенти који чекају трансплантацију нису имали толику наду као данас.
 

Што се тиче листа чекања, министар је рекао да постоје свуда у свету, али да су оне код нас много мање него било где у свету. 
То је чињеница. И ми бисмо до сада, да није било ваших блокада и свега осталог, ми бисмо те листе чекања скинули, рекао је Лончар.
 

Додао је да наши људи нису овде могли ни да буду на листама чекања, јер су ишли су на Гама нож у Турску, а на Икс нож нису могли да иду нигде, али да су сада купљени и Гама и Икс нож, и сви остали апарати.
 

На тврдње да је возач аутобуса, када је у саобраћајној несрећи у Сремској Митровици троје погинуло, имао доживотно здравствено уверење,  министар је одговорио да је то бесмислица и да нико нема такву дозволу, већ да свако, у зависности од броја година које има, мора на здравствени преглед.
 

Он је нагласио да је највећи проблем у здравству у Србији то што грађани не иду на превентивне здравствене прегледе и да се само 35 одсто грађана одазове на њихов позив на превентивни преглед.
 

Министарка заштите животне средине Сара Павкова изјавила је да ће ускоро министар Лончар и она потписати нови правилник о руковању медицинским отпадом који ће дефинитивно позитивно утицати на управљање том врстом отпада.
 

Министар Лончар са сарадницима, као и моје министарство, интензивно радимо на доношењу новог правилника за руковање медицинским отпадом са јасним циљем смањења количине третираног медицинског отпада каква је до сада била пракса на дивљим депонијама или  на санитарним, односно несанитарним депонијама. Такође, започели смо и анализу ефеката по питању фармацеутског отпада, како бисмо могли да видимо од следеће године на који начин да унапредимо и овај сегмент, рекла је Павков одговарајући на излагање посланице Зелено-левог фронта Марине Мијатовић.
 

Што се тиче тврдње Мијатовић да се су кредиту ИБРД-ом не налазе одређене локалне самоуправе као што је Бор, Павков је истакла да је предуслов којим су се водили када су бирали јединице локалне самоуправе гранична вредност ПМ честица у јединицама локалних самоуправа. 
 

И због тога конкретно град Бор се не налази у овом зајму, јер град Бор има проблема са другим загађујућим материјама, пре свега са сумпор-диоксидом и са тешким металима који у таквом обухвату у ПМ честицама немају ни у директиви код нас, ни у регулативи обавезу да се мере, што не значи да нису проблем. Ја то подвлачим и од тога не бежимо, рекла је министарка.
 

Истакла је да је у претходном периоду у граду Бору инвестирано у износу од преко 380 милиона долара у системе заштите животне средине.
 

Уложено је 278 милиона долара у третман димних гасова, третман прашине, отпадних вода, чврстог отпада и обнављање вегетације. Засађено је на територији Бора преко милион садница које су обухватиле површину од 3000 квадратних метара и врло је значајно да је прописно одложено 961 хиљада тона неопасног отпада и 4.700 тона опасног отпада, навела је министарка.
 

Посланица Зелено-левог фронта Марина Мијатовић осврнула се посебно на уговора о зајму који се односи на пројекат унапређења квалитета ваздуха и  навела да је његова сврха да се застарели системи грејања замене, али да то није једини узрок загађења ваздуха и запитала шта је са застарелим системима у рудницима, на коповима.
 

Она је додала да су изузетно угрожени Бор, Мајданпек, Костолац и Лазаревац наводећи и да је Србија једна од водећих земаља по броју оболелих од карцинома плућа и запитала зашто се уништавају установе које се баве медицинским отпадом и тај сектор преусмерава у приватни.