УРУЧЕНЕ ПРВЕ ОДОБРЕНЕ СУБВЕНЦИЈЕ СРПСКИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА У српска газдинства стиже 19 трактора

Гламочић је на церемонији уручења у Влади Србије рекао да је на овај позив пристигло укупно 846 захтева што је рекорд и најбољи доказ да пољопривредници у Србији препознају значај улагања у технолошки напредак.

Нагласио је и да је од тих пристиглих захтева одабрано 369 пројеката који су испунили услове.

Министар је прецизирао да ће се из буџета ЕУ финансирати 75 одсто односно преко две милијарде динара вредности набавке трактора, а да је држава Србије одвојила око 700 милиона динара.

"Улагање у нови трактор није трошак, то је инвестиција у будућност, породице, газдинства и целог села. Свака нова машина значи више енергије, више ефикасности и више економичности у производњи. То је корак ка модернизацији која неће стати, јер само савремена механизација може да одговори на изазове климе, тржишта и конкуренције", истакао је Гламочић.

Према његовим речима, нови трактори значе више од механизације и они доносе већу продуктивност, мање трошкове горива и одржавања, као и бољу искоришћеност времена, мање загађење и утицај на животну средину.

"Савремени мотори смањују емисију угљен-диоксида и других штетних гасова, доприносећи циљу који делимо са Европом, а односно чистијем ваздуху, здравијем земљишту и одговорнијем односу према природи", рекао је министар.

Он је додао и да данашњим уручењем првих решења за набавку нових трактора у оквиру ИПАРД III програма сви заједно обележавамо још један корак ка снажнијој, ефикаснијој и одрживој пољопривредној производњи.

"Ово није само административни чин, већ је доказ да се средства ЕУ и државна подршка спајају у заједнички циљ да се нашим пољопривредницима обезбеде савремени услови за рад, једнаки онима које имају њихове колеге у ЕУ", закључио је Гламочић.

Заменица амбасадора и шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева истакла је  да су пољопривреда и рурални развој неопходни за Европљане наводећи да  ЕУ има заједничку пољопривредну политику која се бави овим приоритетом.

"Пољопривредни приоритети су посебно важни овде у Србији, земљи познатој по квалитетној храни и која је међу нето извозницима пољопривредних производа. Ваша главна извозна тржишта су земље ЕУ, са приближно половином извоза у овој категорији, као и земље региона, ваши суседи", рекла је она.

Халачева је навела да ће ЕУ наставити да пружа виталну подршку пољопривредној заједници у Србији и да подстиче Србију да се усклади са политикама и прописима ЕУ. 

"То не само да побољшава контролу ланца хране за добробит грађана, већ и повећава конкурентност и омогућава лакше трговинске токове пољопривредних производа", казала је она.

Према њеним речима, ИПАРД програм је најзначајнија подршка ЕУ пољопривреди и сектору прераде пољопривредних производа у Србији, који омогућава српским пољопривредницима и агробизнисима директан приступ грантовима, али и припрема институције Србије да раде под заједничком пољопривредном политиком ЕУ.

"Овим грантовима се може унапредити и модернизовати производња, диверсификовати пољопривредне активности, повећати њихов успех, али игаздинства и предузећа се могу припремити за захтеве тржишта ЕУ које је нуди најбоље трговинске могућности", рекла је она.

Халачева је додала и да је текући буџет ИПАРД III програма 288 милиона евра што како је нагласила заједно са националним суфинансирањем и приватним учешћем корисника, може да доведе до укупног ефекта од преко 550 милиона евра. 

"Ово је огромна подршка за сектор пољопривреде и може довести до важних, позитивних ефеката. ИПАРД III програм је значајно повећан у односу на претходни период и одржава посвећеност овим циљевима ЕУ , јер на Србију гледамо као на будућу државу чланицу ЕУ", рекла је она.

Нагласила је и да ЕУ жели да види да ова средства што ефикасније стигну до српске пољопривреде посећајући да је у претходној фази ИПАРД програма више од 1.200 пољопривредних газдинстава и предузећа добило шансу да постане јаче, веће, профитабилније и конкурентније.

"Међутим, значајан део средстава из ИПАРД II програма остао је неискоришћен, односно 77 милиона евра није стигло до српских пољопривредника и морало је да буде враћено у буџет ЕУ. Ово је заиста пропуштена прилика за српске пољопривреднике", нагласила је она.

Навела је и да све заинтересоване стране, односно државна администрација и пољопривредна заједница, морају  умрежено да раде како би осигурале да се сваки цент расположивих средстава у потпуности искористи за предвиђене сврхе. 

"Од суштинског је значаја да Србија додатно ојача своје ИПАРД структуре како би се осигурало потпуно коришћење расположивих средстава. Кључно је да проширимо вест о могућностима које ИПАРД нуди што већем броју пољопривредника и да обезбедимо бољу географску покривеност грантовима, али и да подстакнемо додатне комуникационе напоре домаћих органа задужених за ИПАРД, посебно на локалном нивоу", закључила је она.

Предмет овог јавног позива биле су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови за набавку новог трактора са стандардним деловима, уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, укључујући тракторску кабину.

Позив је обухватио секторе млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства.

ИПАРД III програм ЕУ је Инструмент за претприступну помоћ у области руралног развоја за програмски период од 2021. до 2027. године, односно достизање европских стандарда и подизање конкурентности домаће пољопривреде.